Сестрина друга, радости најрадоснија,
долазак најдивнијег милог анђела,
најдивнијег дана, пре двадесетак пролећа нас огреја...
Сва пролећа досадашња Твој слатки смех је мајци Сузани,
брату Сави, декама, бакама, свима нама,
о надо наша најлепша, све жалости си блажио
и само љубав тражио ...
Теби су тату пре рођења отели,
Окрутни ратни злотвори...
Лепоту, храброст, доброту и име,
од тате си наследио...
Иако му лик само са фотографија познајеш
и из прича најмилијих о њему слушаш...
у тугу не утапај губитак тај,
јер испод крила анђела, брине о вама татица ,
а душу његову весели свака Твоја сјајна акција
и свака научена лекција
и свака добра оцена,
диже му душу до неба...
а сваки испит положени, да будете срећни, блажени ...
У времена, никад гора, никад отпаднија душама,
одрастао си и битишеш ...
Од Бога радост и време у изобиљу дивних дарова имате...
А Твоја несвесна генерација у бесциљност се уживела,
по кладионицама, кафићима у самоуништење се потапа,
у сексуалним, зависничким и другим квазислободама...
У сулудим вожњама прераним повредама и смртима
у сусрет страшним загрљајама...
предивна младост се осипа, пропада...
Доказасте солидарност, племенитост,
пожртвовање родољубиво у страшним поплавама у градовима и селима,
које бранисте и одбранисте ви, наши предивни млади,
у Бања Луци, Обреновцу, Митровици ...
Своје студентске обавезе и своје домове сте оставили,
да бисте на бранику отаџбине били,
дивни сте били, наши снажни, млади и мили!!!
Хвала Теби и генерацији, херојима крај Ребровачког моста и
Других плављених крајева, од Бијељине до Добоја ...
Част Вама само припада!!!
да се у ноћима квазипровода не утапа и пропада!!?
А свака пробуђена особа зна,
да стварна радост је само духовна,
а пропаст материјалистичка...
О томе писаше Биљана, у књизи коју је Андрићева награда овенчала:
питањем кључним мој Сина:“Куда иде наша омладина?“
Острошки Арсеније у књизи:“ Бог и рокенрол“,
разоткрива глобалне тежње и светску бол...
Позивају све, а нарочито младе генерације,
пропасти избегавање, врлина препознавање,
спасења задобијање...
Зрно по зрно, свако зна...
Младић по младић, девојка по девојка,
дете по дете, ето нам народа;
Ако њих не одбранимо,
у пропаст оде и род и породица ...
Основна, здрава или болесна ћелија сваког и нашег готово несталог народа ...
А бебица једна једина, као реткост, атракција,
путује из Бања Луке у Нови Сад,
из посете блиским рођацима...
Поменуо си јуче синове своје будуће
и снагу у хармонији породице.
Ниси поменуо кћери своје,
ни колико деце, довољно је,
да не бисмо Синиша наш мили,
као народ ишчилили,
нестали, изумрли Серби мили...
А поред бројних „нафураних“ принцезица , мезимица,
негованих тела и лица, хоће ли се наћи мила женица,
која би са радошћу изродила довољно кћери и синова,
Можда су ипак довољна , милим госпођицама,
академска образовања, егзотична путовања
и телесна уживања и благостања,
ноћни проводи, слобода сексуална и дневна спавања?
Отвори четворо очију и тражи,
помоли се Свевишњем и кажи :
„Даруј ми Господе животну сапутницу,
чедну, скрушену, вредну мудрицу,
а деци нашој, бројној, здравој,
племениту сербску мајчицу!!!“
А Господ искрене Молитве прима
и помоћи ће радо Теби и свима ...
Ако То успеш, са овим или оним занимањима,
цар си Синиша!!!
Са Тобом ће засјати радост свима...
Ако Твојим стопама крену
И рођаци, другови, сународници, Серби сви,
Славити можемо птица пој, рођендан Твој,
а понајвише опстанак свој!!!
Цветни теписи, алеје цветне,
оцветало воће и пробуђено све,
Воле Те, поздрављају Те, диве Ти се,
клањају Ти се чак нарциси и лале!!!
Тако сјајног младића никада нису виделе!!!
Воли Те свеколика радосна природа сва!!!
Воли Те ова цветна пољана!!
Воли Те мама Сузана, брат Сава, Вид-деда!!!
На многа љета, радуј се с нама
и свака реч је сувише слаба
да се искаже наше љубави снага!!!
Петак је овај, диван дан,
срећан Ти Синиша рођендан!!!
Нема коментара:
Постави коментар