среда, 1. април 2015.

Милорад Куљић: Колин вода

Сводом се ужди светло звездиње.
У славски колач месец себе даје.
Виле: раста обнове оплодње
плету руке да Коло настаје.

Из биљака оне се слободе
ка сестринском Колу приступају.
Душе биљне к'о виле исходе.
Лети Коло ноге не ступају.

Дрвен' војска славног Громовника
дуб стаблима плесну салу чини.
Енергија Кола - вртложника
моћ дубову од'сла месечини.

На поклон је месец узвратио
силом која воду надолази.
Колу овом зденац поклонио.
Бож'ју храну да лакше налази.


Чобанче се санком преварило.
Приспало је у шуми дубовој
па чудесно Коло угледало
мислећ' игра у глави његовој.

Кад свануло и грануло сунцем
гледа воду где Коло играло.
Над зденцем се огледнуо лицем
потом жеђ му угаси појило.

Добру воду Коло је призвало.
Препородно око зденца злати.
Благородност шуми изазвало.
„Колин водом“ он ће је прозвати.

 



Нема коментара:

Постави коментар