субота, 14. март 2015.

Татјана Крповић: Највећа љубав


Ђорђе Костић, Под јабуком 1883.,уље
   Нико не зна кад се догодила  ова прича. Неко прича да је то било у негде под Златарем, а неко спомиње место где још  шуми  Увац.
   Други говоре да је настала негде под Јаворем  или Јадовником...                                               
    У једној   кућици од дрвета покривеној  сламом живели су мајка и син. Син је за мајку представљао сав свет  и брига о њему за њу је представљала живот. Да је затражио звезде  да му донесе  у њедрима,донела би му. Трудила се да га научи да ради све пољске и кућне послове. Прибојавала се смрти  и  шта ће бити  са њим. Син је израстао у лепог младића. Поче се  распитивати о девојкама. Мајка  га је саветовала како да одабере девојку која ће  доликовати  њиховој кући. Негде  на неком поселу западе му за око, девојка за коју су сви у селу говорили  да је прелепа,али  зла  као змија. Младић јој се приближи и почели су се састајати. Као доказ његове љубави према њој тражила је да испуни три захтева  и биће његова.Једног  дана затражи  најскупљу мараму  из Царигада. Младић некако купи од трговаца Дубовчана –мараму. За ту мараму продаде јагњад, На другом  састанку  затражи  бисерну огрлицу из Охрида. Младић продаде волове. Огрлицу из Охрида донесе му чувени златар, Јеврејин  из Ужица.
   На трећем састанку затражи да донесе мајчино срце.                                              
   Мајка га упита: „Хоћеш ли бити срећан?“ 
   Он одговори да хоће.
  Убио је мајку и њено срце понео девојци. Кад се приближавао да јој да срце, умало да падне. Срце рече:“ Пази се сине, пашћеш!“ 

.



Нема коментара:

Постави коментар