У некој пукотини мене
као у мртвој зеници
осећам њен мирис
милује струну успомене
Слепиле ми се плућне бисаге
јаче од преграда новчаника
који је мајка у недрима стискала
да јој не испадне динар
када ми га шаље за школарину
Да ми је да однекут слете твоја уста
као што слеће цвет и паљуље
Па нека се и у куршум претворе
само да ми врате успомену
и онај нотес мајчин
у плућима отворе
.
Нема коментара:
Постави коментар