четвртак, 12. март 2015.

Снежана Марко – Мусинов: Стасавање човека

На моменте препознатљиво срећна
неке људе придобијам,
некe видно трајно губим,
од порозног материјала ткана
на судбину не хулим,
ја јој се свим срцем комплетно нудим.


Без сумње, увек може бити боље
и ти се можеш на лепшем месту обрети,
али се не можеш од туге крити
јер ће у твој живот испреплети нити
и само такав љубљен, мажен, грђен и пажен,
у правог ћеш човека стасати, дизати се, поново падати.


Мелодија животна носи многе тајне,
од тихог, спорог и умилног, до громког и одзвањајућег,
од нежних акорда до оних пуне јачине,
од лаке линије до приче тамније,
од света који увек нешто друго чека,
до појединца који нешто више од пола века дочека.



Нема бежања ни кад је тешко,
ни одустајања кад ти је дато да ствараш
у време кад си можда могао да се одмараш,
свет радозналог бића ланац догађаја одвија
од којих није нужно да се ико у мрак сакрива
и сумње своје на нос другом набија.



12.март 2015.
 



Нема коментара:

Постави коментар