У последње време гомиле скрибоманског смећа свакодневно расту и од тог скрибоманског смећа све се мање виде генијална дела, она класична и савремена!
Скрибоманског смећа је коначна сврха да празне главе некако стигну до врха! Али врх памети је недостижна категорија за све неписмене авети!
У недостатку идеја скрибомани присвајају туђе, преписују, односно плагирају, или народски речено, краду.
Болесни скрибомани штампају безвредне нелекторисане купусаре без рецензија. Граматичке и правописне грешке на свакој страници боду очи. Болесни скрибомани плате штампање књишких купусара као да плаћају музичке жеље на локалним радио-станицама.
Одмах после штампања безревредне купусаре скрибомани се удешавају, да се појаве као „писци“.
Најпре купе на бувљаку гардеробу, намиришу се најјефтинијим парфемима, организују самопромоције властите промашености и све време се понашају надмено, чак до те мере да им у њиховим очима Андрић, Црњански, Дучић, Ракић и остали великани нису ни до колена.
То опасно угрожава менталну хигијену. Нарочито кад театрално машу безвредним купусарама, наглашавјући да су они „писци“, мада пажљивом посматрачу не може да промакне чињеница да су све те сподобе неписмене, а до тог закључка долазимо кад чујемо само две просте реченице које болесни скрибомани изговоре.
Неписмени скрибомани не изговарају речи само језиком него и рукама, изводећи најсмешније акробације. И поред свих узалудних напора скрибоманско смеће нико неће да чита! Скрибомани не читају ни једне друге, већ само себе, иако су сви они давно прочитани. Знали смо шта је геноцид. Сада знамо шта је скрибомански културоцид!
.
Скрибоманског смећа је коначна сврха да празне главе некако стигну до врха! Али врх памети је недостижна категорија за све неписмене авети!
У недостатку идеја скрибомани присвајају туђе, преписују, односно плагирају, или народски речено, краду.
Болесни скрибомани штампају безвредне нелекторисане купусаре без рецензија. Граматичке и правописне грешке на свакој страници боду очи. Болесни скрибомани плате штампање књишких купусара као да плаћају музичке жеље на локалним радио-станицама.
Одмах после штампања безревредне купусаре скрибомани се удешавају, да се појаве као „писци“.
Најпре купе на бувљаку гардеробу, намиришу се најјефтинијим парфемима, организују самопромоције властите промашености и све време се понашају надмено, чак до те мере да им у њиховим очима Андрић, Црњански, Дучић, Ракић и остали великани нису ни до колена.
То опасно угрожава менталну хигијену. Нарочито кад театрално машу безвредним купусарама, наглашавјући да су они „писци“, мада пажљивом посматрачу не може да промакне чињеница да су све те сподобе неписмене, а до тог закључка долазимо кад чујемо само две просте реченице које болесни скрибомани изговоре.
Неписмени скрибомани не изговарају речи само језиком него и рукама, изводећи најсмешније акробације. И поред свих узалудних напора скрибоманско смеће нико неће да чита! Скрибомани не читају ни једне друге, већ само себе, иако су сви они давно прочитани. Знали смо шта је геноцид. Сада знамо шта је скрибомански културоцид!
.
Нема коментара:
Постави коментар