уторак, 10. фебруар 2015.

Драгана Миражић: Ајде туго.......

   Ајде туго седи ту поред мене да се мало поразговарамо! Слободно се наслони на мене, ја сам пелцована одавно још када вакцине нису убијале људе и када нису у њих стављали сасушене лешеве афричких мајмуна...
     Дакле, желим да те утешим, нисам ја злопамтило па да се светим....Не брини, мени је све потаман, иако си ми често гурала своје слушкиње у недра да ме прогањају, да ми кидају конце који су тек пришивени...да ми нуде прегршт стрепње и неизвесности. Док си ти свирала на црквеним оргуљама и гласом пратила ноте ја сам славила твоју славу. Поштовала сам те и кораком ускакала у ритам твоје музике. Могла си да ме освојиш, поробиш и окујеш моје скитанке. Делом сам ти се предала, замало заклетву да ти понудим, да се венчам у твојим хаљинама и да гутам сокове горких недозрелих плодова из твојих пехара... Замало...


   Добила сам доста поклона од тебе ...бисерне сузе, замагљене погледе, растресите снове и дар да те препознам где год си сакривена.
    Ајде лепа моја...кажи шта те мучи, помоћићу ти, угрејаћу ти руке, помазићу ти свилену косу и шапнућу ти чаробну реч..
    Преобразићу те у срећницу. Мораш да ми верујеш као ја некада теби...само се препусти, загрли ме и заборави....Путоваћеш са мном у бескрај!
 
 
 



Нема коментара:

Постави коментар