уторак, 6. јануар 2015.

Невенка Милојевић: Захвална речима

Пребродити ...

И неки тежак, безвезни тренутак
поново ме натера на писање ...
Јер,
у раду,
у промени,
у дешавању
је спас ...
И ја бејах захвална том тренутку
што ме тргну из летаргије и недешавања ...
И ја бејах захвална речима
што ме пробудише и
помогоше да пребродим то тешко стање ...
Безболно.
Лакше.

Брже.
Боље ...
Бродити ...
Не потонути ...



СНЕГ


Пада снег.
Све је бело.
Све је невино и чисто.
Мислим на њега,
Пијем због њега.
'' Дачо, погледај ме у очи ... ''
Не могу да спавам.
Пијане беле ноћи.
Волела бих да сам пахуљица
И да лепршам над градом.
Пахуљице се топе.
Ако, и човек се леди.



Нема коментара:

Постави коментар