уторак, 20. јануар 2015.

Петар Милатовић: СИНЕ, МНОГО СЕ БОЈИМ ЗА ТЕБЕ! (Био сам лажов 4 сата и наградили су ме! После сам говорио само истину и кажњавали су ме!)

   Дошавши из школе бацио сам ђачку торбу на кауч, иако сам увек прво писао домаће задатке па ручао, али овом приликом сам бацио торбу и отрчао у воденицу „Око“ на нашем имању. Било је 14 часова кад сам бануо у воденицу пуну људи.
   - Људи, добио сам прву награду на радију за пјесму Тања.
   Људи су почели да ми честитају, да причају како сам исти као мој ђед, предратни професор чије име носим и тако даље.
Отац ме погледа и каже: - Мали, иди кући, уморан си.
   Ја посрамљен због гнусне лажи отрчах кући, покрих се јорганом преко главе, плакао сам што сам људе преварио и од плача сам заспао. Пробудило ме очево накашљавање пар минута пре 18 часова. Тата укључио онај велики радио Никола Тесла, штелује фрекфренцију на зеленом, магичном оку и гонг:
   - Драги слушаоци, добро вече, почиње емисија Шарени уторак. Одмах да вас обавијестимо о резултатима пјесничког конкурса. Прву награду за пјесму Тања добио је Петар Милатовић, ученик шестог разреда основне школе у Даниловграду.
   Отац ме погледа и уместо да ми честита, рече ми: - Сине, много се бојим за тебе!
   Дакле, био сам лажов 4 сата и наградили су ме! После сам говорио само истину и кажњавали су ме! И после кажу ово и оно, разни квазимудраци и остали лудаци!


.



Нема коментара:

Постави коментар