петак, 12. децембар 2014.

Драгица Охаши: Она не путује истом линијом

Расељена путује годинама
Линијом само сањарима знаном
Под сводом обасутим сјајним звјездама
Јуре кочије по стазама дугиних боја
Она нема времена да сакупља поене
На утакмицама прошлости
Јер свако јутро
Нове наде има
Није живот стално чекање
Карте за повратак
У земљу носталгије
Живот је зора будних
Бијелих облака који
Настављају да плове
Свјету далеком
Гђе искрен осмјех
Свако носи
И цвјет процвао
У букету радости
Ипак памти
Приморје
Конобу
У којој је рођена
Са сузом

Чевуље марештине
Бршљан и ђиран
Медитеранску климу
Маслине лист
Знане обале
Окус дивље прве
Мирис бора
Поред мора
Док осликава
Тинтом ЕТЕГАМИ
Она не пркоси
Давно су
Отпловиле
Мале барке
Из луке младости
Сад јарболи само
Поздрављају
Галебове
Кад долете
Са високих гора
Крај Јадрана
Тамо је остала
На пјеску
Њена пјесма
Записана.




Прва  - слатки дивљи плодови медитеранске биљке која расте у Сјеверној Далмацији близу Јадранске обале



Нема коментара:

Постави коментар