Као што је РТС 25. децембра 2014. године обавестио о одлуци да се објави луксузан зборник „Словословна врата“, у којем ће се наћи 250 песника којима ће се радови штампати без ауторског учешћа многи су ми постављали питања: Зашто? Који су мотиви?
Дакле, зашто сам одлучио да финасирам штампање луксузног зборника одабраних 250 песника на преко 500 страница? Покушаћу да одговорим кроз гласно и јавно размишљање које је добар повод и за правилније вредносно промишљање!
Наиме, чињеница је да многи, па чак полуписмени и неписмени квазикњижевници приређују „зборнике“ у којима за учешће аутори плаћају по 5, 10, или 15 евра, а зборнике штампају у онолико примерака колико има заступљених аутора, што, на пример, износи 1 евро по примерку ако „зборник“ има 100 страница. Рачуница је очигледна. Ауторско учешће за такав зборник износи минимум 500 евра, трошкови штампања су 100 евра плус 20 за каталогизацију, дакле 120 евра. Разлику, у износу од 380 евра, „приређивач зборника“ ставља у властити џеп, а да не говорим о опљачканом новцу ако аутори уплаћују 10, или 15 евра на име учешћа.
Да бих допринео да се коначно ускоро стане на крај свим тим мешетарима који брукају њено величанство – литературу, одлучио сам да финансирам луксузно издање панораме најталентованијих који ће своје поетске и прозне радове угледати у луксузном издању БЕСПЛАТНО!
На бројна питања: Зашто? Који су мотиви?, морам да одговорим чињеницама, а оне су више него поразне по све мислеће, али не и по теглеће, оне који тврдолаве тегле властитет заблуде. Наиме, суочени смо са масовном појавом аматерског мешетарења на штету литературе у оквиру пада система елементарних вредности, масовном појавом срамне скрибоманије, чак и и криминалне, јер нестанак великих, средњих и малих издавачких кућа које су неговале искључиво књижевну вредност, данас разни скрибомани у ери ове тајкунизације и буквалне расчовечене мајмунизације користе као алиби и виде за себе изузетну шансу да профитирају и компромитују. Профитирају са наплаћивањем котизације, занемарујући књижевну вредност, а компромитују јер својим радом у корист штете саме литературе фаворизују све што је за осуду. Тако се те штеточине и дилетнати фантастично укпалају у концепт програмираног хаоса за који сма пре неколикогодина дијагностирао у мојој књизи „Тумачи слободе“ кроз епиграм који гласи
Њихова је коначна сврха
да празне главе дођу до врха!
Убеђен сам да ће мој идеализам, као и идеализам сличних књижевних посленика, на овај начин сузити манипулативно поље разним мутиводама који су се отиснули у свет литературе без елементарне начитаности и писмености
Поред овога проблема, постоји још један који је и више него забрињавајући, а то су квази рецезензенти, или можда боље да кажемо надрирецензенти. Због објављивања танушних зборника, који су препуни граматичких, стилских и правописних грешака, ови ,,доктори за књижевност" распишу се стилски детињасто, неуједначено, с љубављу према новцу, према краткој слави и некој шизоидној умишљености. Те зборнике именују симболички негативно, малициозно, истичући кроз ,,програмске текстове" причу која је позната свима. Данас, мање или више сви знају шта је књижевност,
а исто тако знају, бар они "прави књижевници" шта је била она Југославија. ..Тако, неки оболели зборник, прескупо плаћен јефтиним речима умишљеног рецензента подсећа нас и наводи на мишљење да је призивање боемског духа Југославије исправно.
Може ли поезија променити свет? Ова данашња, прескупо плаћена не може, и неће га променити, све док постоје они људи којима очи сијају не на стихове (или можда боље рећи речи) већ на новчанице.У тим зборницима, и код тих људи не обитава дух Прометеја, и молим ВРЕМЕ, то оштро решето, да уништи све оно што се новцем покушава утиснути у вечност.
Дакле, јасно вам је зашто сам одлучио да бесплатно штампам квалитетан зборних поетских и прозних остварења на радост свих оних који не живе од писања али живе да би писали!
Дакле, зашто сам одлучио да финасирам штампање луксузног зборника одабраних 250 песника на преко 500 страница? Покушаћу да одговорим кроз гласно и јавно размишљање које је добар повод и за правилније вредносно промишљање!
Наиме, чињеница је да многи, па чак полуписмени и неписмени квазикњижевници приређују „зборнике“ у којима за учешће аутори плаћају по 5, 10, или 15 евра, а зборнике штампају у онолико примерака колико има заступљених аутора, што, на пример, износи 1 евро по примерку ако „зборник“ има 100 страница. Рачуница је очигледна. Ауторско учешће за такав зборник износи минимум 500 евра, трошкови штампања су 100 евра плус 20 за каталогизацију, дакле 120 евра. Разлику, у износу од 380 евра, „приређивач зборника“ ставља у властити џеп, а да не говорим о опљачканом новцу ако аутори уплаћују 10, или 15 евра на име учешћа.
Да бих допринео да се коначно ускоро стане на крај свим тим мешетарима који брукају њено величанство – литературу, одлучио сам да финансирам луксузно издање панораме најталентованијих који ће своје поетске и прозне радове угледати у луксузном издању БЕСПЛАТНО!
На бројна питања: Зашто? Који су мотиви?, морам да одговорим чињеницама, а оне су више него поразне по све мислеће, али не и по теглеће, оне који тврдолаве тегле властитет заблуде. Наиме, суочени смо са масовном појавом аматерског мешетарења на штету литературе у оквиру пада система елементарних вредности, масовном појавом срамне скрибоманије, чак и и криминалне, јер нестанак великих, средњих и малих издавачких кућа које су неговале искључиво књижевну вредност, данас разни скрибомани у ери ове тајкунизације и буквалне расчовечене мајмунизације користе као алиби и виде за себе изузетну шансу да профитирају и компромитују. Профитирају са наплаћивањем котизације, занемарујући књижевну вредност, а компромитују јер својим радом у корист штете саме литературе фаворизују све што је за осуду. Тако се те штеточине и дилетнати фантастично укпалају у концепт програмираног хаоса за који сма пре неколикогодина дијагностирао у мојој књизи „Тумачи слободе“ кроз епиграм који гласи
Њихова је коначна сврха
да празне главе дођу до врха!
Убеђен сам да ће мој идеализам, као и идеализам сличних књижевних посленика, на овај начин сузити манипулативно поље разним мутиводама који су се отиснули у свет литературе без елементарне начитаности и писмености
Поред овога проблема, постоји још један који је и више него забрињавајући, а то су квази рецезензенти, или можда боље да кажемо надрирецензенти. Због објављивања танушних зборника, који су препуни граматичких, стилских и правописних грешака, ови ,,доктори за књижевност" распишу се стилски детињасто, неуједначено, с љубављу према новцу, према краткој слави и некој шизоидној умишљености. Те зборнике именују симболички негативно, малициозно, истичући кроз ,,програмске текстове" причу која је позната свима. Данас, мање или више сви знају шта је књижевност,
а исто тако знају, бар они "прави књижевници" шта је била она Југославија. ..Тако, неки оболели зборник, прескупо плаћен јефтиним речима умишљеног рецензента подсећа нас и наводи на мишљење да је призивање боемског духа Југославије исправно.
Може ли поезија променити свет? Ова данашња, прескупо плаћена не може, и неће га променити, све док постоје они људи којима очи сијају не на стихове (или можда боље рећи речи) већ на новчанице.У тим зборницима, и код тих људи не обитава дух Прометеја, и молим ВРЕМЕ, то оштро решето, да уништи све оно што се новцем покушава утиснути у вечност.
Дакле, јасно вам је зашто сам одлучио да бесплатно штампам квалитетан зборних поетских и прозних остварења на радост свих оних који не живе од писања али живе да би писали!
Нема коментара:
Постави коментар