Татјана Беук - Лаћак: Постаћу ружа

МИСАО

Из једне мисли
Настане нешто сасвим друго,
Неочекивано.
Песма живи или не живи
на уснама, у срцу, у ваздуху.
Једна мисао
Помути памет
Најумнијем међу нама,
Што не би мени?
Једна једина мисао
Огромна као живот
Обузима ме целу
И води у непознато.
Не опирем се,
Ја сам је родила!

СИЂИ СА ОБЛАКА

Твоја реч
Моја врата не отвара.
Сиђи са облака,
Земља је довољно високо
Да видиш Сунце.
Залутао си у сопствене лажи,
Изађи сам.
А мене пусти да идем.
Сиђи са облака,
И потражи своју улицу,
Ти ниси у мојој песми.

НОВИ САД

Гледам га:
Смешка се птицама
Што му лете у сусрет.
Кокетира са сунцем
Што му краде ноћи.

Покушавам да га окујем
У ланце својих руку,
Своје радости.
И док његова лепота
Постаје музика,
А загрљаји вртлози,
Моје руке остају руке,
Моје мисли само мисли.

ПРЕТЊА

Забошћу ти се у срце
До балчака
Не батргај се
Забићу се дубље
До душе
И постаћу ти
А ти ја

На супротним
Крајевима света
Живећемо
Као једно

И знам
Никада се
Срести нећемо


ХАОС

Сударају ми се у глави
Разноразне мисли
Тражећи излаз којег нема.
Слутим страховити прасак
Кад ми суза падне на длан
А не могу да је зауставим.
Није то за мене,
Ништа више није за мене.
Време се врпољи,
Не држи га место,
Само јури и истиче ми,
Полако али сигурно.
Паде још једна,
Померише се планине,
Излише се реке, мора и океани...
Следе је небројене
Баш у инат животу,
Сравниће Земљу с Васионом!
Постаћу ружа
Коју ће волети Мали принц
Кад изађе из књиге.
Желим ли то?

Tweet