недеља, 28. децембар 2014.

Десанка Ристић: ОСТРОШКО ОКО


Ноћ младог месеца
над стеном острошком

и гнездом орла
Сунце у каменој постељи
Два поклона и целивање кивота
Скрушено
Устрептало


Острошко око
у  моје загледано
Истину огледа
Време не постоји
Само трајање
Утехом пресвлачим кајање


Чекам знак
Кад сам спремна
Христовим телом

и крвљу
се удостојити
Док је душа шапутала
у коси се гнездио ветар
У души мир




СЕМЕНКА РАЈСКА

Господе
Ти који дан у ноћ обраћаш
Реке у сливове сабираш
Мора утишаваш и буру зауздаваш
Ти који у свитање
птицама песму будиш
Који звери храниш
да бес  утихне
Милошћу милост поклањаш
Звезду водиш на починак
А сунце на уранак


Господе
Ти који праведнике љубиш
У крило примаш чеда
Свет си саздао
за Семенку рајску
Поредак  дао свему
Зрно мудрости дај нам
да докучимо
Озарењем ума
Зашто нам душе хладне
а срца врела


Господе
Ти прстом показујеш
А ми главу окрећемо
Нећемо да признамо запис вечни
Семенка рајска је дете
И није саменка ради нас
Ми смо ради те семенке


 



Нема коментара:

Постави коментар