Дани су посути пепелом,оскудни Хлебом
Чекаш испред неких врата са лицем грешника
и тражиш очи спасиоца
Циљ је само један:колико дуго....
Пробудити се као ноћне искре,а остати исти
Залутала птица је дах Божијег ума
која се окреће,пребројава кораке
Гласови се уздижу и трају у тишини
небо ћути,а душе лете слободним даљинама
Облаци се спуштају на земљу да забрину људе
Сузе ишту милост и доброту
за распаљено из топлог гнезда
Оживела сећања:Дојила их истим млеком
даривала Веру јаку,Добротом их напила
Љубављу хранила
Са небеса мајчински завет завапи да оживи
непролазно гнездо
У часу искушења и под крстом њихових живота
да никад не посрну
Очева сена родном прагу ме враћа
Нека огњиште познато и блиско буде упориште чистоте
Дубина зла која нас окружује,студен душу окује
Ветар подбада успомене,горки укус у устима
Молитва сестре у срж се увукла...Дрхте речи
Моли Господа и Светитеље да роду залечи ране
Да предак и потомак, свете главе,буду одане,чистом извору
О, Ти,Правдо,Доброто!
Ухвати глас који светли,натраг у крило мајци од рођења самог
У мирис колевке сам се стопила
Сестринска Љубав пламти неугасиво
У молитву се као молебан свила!
Нема коментара:
Постави коментар