Сагледавање
Грешила сам,
а ко није?
У најбољој намери
и зла коб се сакрије.
Падала сам,
несигурна,
сузу пуштала,
а туге се истовремено гнушала.
Утеху ни од кога не тражих,
самој себи живот ублажих
и у додиру с исконским својим бићем
коначно живим с покрићем.
Сагледала сам потпуно
саму себе и свет
што се око мене за својих пет минута среће гребе.
Оборивост нереалних жеља
Песнички настројени,
у римама итекако огољени,
тако блиски,
тако удаљени
пред новогодишњом јелком
испред поклона постројени
са жељама ка позитивним новинама усмерени,
за материјална добра тако незаинтересовани.
Прошла је детиња еуфорија,
и живот је постепено све ставио на своје место,
док се у главама појединаца то не дешава почесто,
увек је некакав немир,
и нових нада читав свемир,
реално неосвојив,
зато рањив
и крајњим закључцима оборив.
Жеља је нереалним надањима стати на пут,
онако успут,
без трзавица много
и жеравица испаљених међусобно
да Нова година лепша дође,
макар и она каква год била
брзо, и све брже прође
и опет нова креће у неосвојене походе.
У новогодишњој ноћи
Опаки суде,
свашта ти нуде,
приносе жртве,
проносе заблуде,
а када ће боље да нам буде
решење опрезно не нуде.
У коштац немоћи
у дану који ће ускоро доћи,
и као сваки други за 24 сата проћи
са жељама наде изнедреним до поноћи,
у трку, у загрижају, песму са усана читану
понављаћу колико год хоћу, док ми не досади.
АФОРИЗМИ:
Држава нема снаге. Народ још мање.
Културни обрасци медијски су поремећени.
Након обезвређивања пензија и плата свима нам је виртуелна омча око врата.
Пливамо. У проблемима.
Рекративно се бавим акробатиком. Прескачем животне препреке.
Од како су превладале разголићене гузе нестале су праве музе.
Забадава разговарамо. Не разумемо се.
Од мегадућана штите нас мини новчаници.
Јуримо инвестиције, а проблем су идеје.
Коцка са животом свакодневна је.
Нема коментара:
Постави коментар