Да знам да свирам
свирала бих ти ноћас тиху,
нежну песму,
осетио би у тој музици
чежњу и љубав сетну,
у уху твом би остала дуго,
дуго, моја туго.
Да знам да сликам,
насликала бих ти море,
дубоко ко моје око мамило би те себи,
а како и неби, кад било би чисто,
топло и слано о моје сузе сузо моја.
Да знам да летим,
долетела бих као голубица
пред твоје дворе,
слетела у зору
на твоје прозоре,
чекала да се пробудиш
кад сване,
да ти дам срце своје,
срце моје.
Овако неуко али из душе
шаљем ти све моје песме,
тражим, пребирам речи
измислих реч душоносица,
која ће ти речи, да душу моју ти дајем,
душо моја.
ШТА РЕЋИ
Шта да кажем
да отопим лед твога срца
да скинем копрену са твога ока
од које не видиш моју љубав,
ни несанице
коју ми задајеш
својом ћутњом.
Могу ли речима
зауставити цунами
после земљотреса
задњег виђења
који ме далеко однесе
и још ме носи осами.
Који је то водопад
под који нам ваља стати
да оперемо сећања на неизговорене речи
јер, требало их је рећи.
Шта да кажем
да осетиш слаткост меда
на мојим уснама, којим желим
да помирим наше усне?
СИТНО СИТО
Ситно ми сито родила мати,
није знала да је то тешка моћ,
треба пронаћи то фино зрно,
које ће лако кпоз сито проћ.
Кажу, добри су они што нису строги.
а мени кажу, на крај си срца,
не, већ нисаам птица да нађем зрно,
ја тражим драгуљ, ту честицу сунца.
Ту што осветљава скривене путе,
што ће донети у ноћ беле дане,
озарити јутра да најзад сване.
Ситно ми сито, родила мати,
шта могу, већ да златно зрно тражим,
кад нађем рећи ћу...кад се одважим.
БОЛЕСТ
Јутрос улазим у њену собу,
видим у кревету младо, бледо лице,
уморне очи, у њима нема наде.
има само страха... неверице.
Она, чије су гласове ноћас чули.
она, чије је тело са болом ноћ бдило.
кога су мучили и демони ноћи,
па са страхом нисли да опет ће доћи.
Те танане руке снагу имају,
само да чаршаф грчевито држе,
плахту да се од гутача сна бране,
оних који се њеним страхом хране.
Не могу да гледам у те очи,
које од мене одговор траже,
очекују чаробне речи,
које ће бол и срах да ублаже,
а ја их немам,
и не знам их рећи.
У себи само понављам речи
Помози јој Боже.
Нема коментара:
Постави коментар