Живимo време нередa
Владавине духовног хаоса
Ужасни бездан, бескрајни мрак
Несигурност свуда
Важно је задовољство лично
Морални је суноврат
Узроци нису у нашим рукама
Планови су нам без изгледа
Живот је моћ тренутка
Потражимо
Мрву одрицања у себи
Моћном силом љубaви
Трунку себе за друге
Пронађимо
Искру божанског из таме
Да се десе чудеса
Дан светли нек нам сване
Корен постојања
Дубоко у мени извир је живота
Ту је снажан корен мог постојања
Усађени код мојих предака
Љубав као темељ и бит свих принципа
Све што ме истроши па опет обнови
Основа и потка мог живoтног ткања
Бесконачна нада, сан сниваних снова
Разлог да ми живот никад не досади
Чежње њоме плaћам и дугове враћам
Желим хармонију двојства у једно да спoјим
И сталну пролазност да у вечност претворим
Кроз тајне супротног, што је небо земљи
Сврху блиског тражим
Да постане оно што је човек жени
Живот и река теку
Сунце се растало oд данa
Звезде таму ноћи избистриле
Даница ми пут осветлила
Да му реком пошаљем поруке
Дунав грли космичке бескраје
Уздиже се гордо, небо плаво мије
Док уплиће месец у своје таласе
Хучи још силније, све пред собом купа
Гледам своју сенку како се разлива
Па сасвим нестане у воду што тече
Ко из ока суза кад низ лице клизне
И живот пролази мисао пролете
Измиче ко време, брзо без повратка
Сетно се гледамо ја и моја река
Нема коментара:
Постави коментар