Познајем ти душу као што познаје
онај који све нас према себи створи,
познајем ти душу као свете речи
што познају усне оног ко их збори.
Познајем ти душу као ветар класје
што се њише пољем увек када дува,
познајем ти душу као мајка дете
које срцем воли и осмехом чува.
Познајем ти душу, меку паучину,
што је сваког јутра судба опет плете,
познајем ти душу ко икону стару
на коју кандило шаље зраке свете.
Познајем ти душу боље него своју
ко белутак знам је испод ноге босе,
познајем ти душу, сија на мом путу
под сунчевим зраком као капља росе.
Познајем ти душу, најсјајнију звезду
на небеском своду што сија у ноћи,
познајем ти душу иако те нема
нит` ћеш мојим путем икад више проћи.
онај који све нас према себи створи,
познајем ти душу као свете речи
што познају усне оног ко их збори.
Познајем ти душу као ветар класје
што се њише пољем увек када дува,
познајем ти душу као мајка дете
које срцем воли и осмехом чува.
Познајем ти душу, меку паучину,
што је сваког јутра судба опет плете,
познајем ти душу ко икону стару
на коју кандило шаље зраке свете.
Познајем ти душу боље него своју
ко белутак знам је испод ноге босе,
познајем ти душу, сија на мом путу
под сунчевим зраком као капља росе.
Познајем ти душу, најсјајнију звезду
на небеском своду што сија у ноћи,
познајем ти душу иако те нема
нит` ћеш мојим путем икад више проћи.
Нема коментара:
Постави коментар