У зарасле стазе некуд изнад парложнога ума
Мислиш да је усуд згурен оно чега се тек бојим
Ово је мој разбор... Твоје су сенке непостоја шума
Ал их срце чује у шатпању чујном кад просвиле меко
Да разгрну прошлост... Успомене измештених дана
Милу које нема на стази надања чекам где сам чек'о
Учитељу бола није лако... Историју смрти изучи за рана
Један уздах више у шибљу нараслом ломно време
Уписује зарез и низ са три тачке... Још готово није
Греше они што би моје на њихово просто да калеме
Не прима се младар у прозуклом жлебу смрти историје
Варварски су гласи с олујама замрсили осветничке гене
Трнови венац слутим сплетен... Чекам само крунисање
Родна гора зверињак уклети збрала чопор... Сикћу ли хијене
На ме... Ил' би ждрале једна другу... Јеко речи нећу посртање
Надмаши долину... Пређи хоризонте... Нек се отпор гласи
Мали човек са даром песника из гркљана јабучицу неда
Победа вере сузом је заливена... Једно јагње ако се спаси
У тору речи близниће се стадо да се памти да се приповеда
Под ногама угиба се увенули граор и гладишевина боде
Купињак разастро царство... Све зашло у прошлост дубоку
Од мене неће и не умеју постхуми Мили да се разроде
Нисам посрнуо умом... У расцепу душе нужноме прескоку
Опет сам вичан горштаком бистрином да надиђем време
Потеру гонича... Водич је рођен праисконом за человођу
Греше они што би моје на њихово просто да калеме
Остављам хијене у шипражју јаве... Нека оглођано глођу...
© 10.11.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар