да ли ћу да се вратим,
али ти остављам огњиште
и у колевци сина.
Српкиња си и знаш
шта огњиште кућно значи
и да се чува животом,
као и отаџбина.
Одлазим, испод дуње
на столу остављам писмо,
на уље од пушке мирише
јаче но дуње и јабуке.
Чувај ми стару мајку,
двориште, воћњак и њиву.
Даће Бог да се вратим
и узмем будак у руке.
Ако не дођем, ујутру
упали кандило у соби,
а увече у прозор
запали и стави свећу,
јер нико не зна када,
ни дал`ћу да се вратим
да вас загрлим опет,
ил` да се вратим нећу.
Нема коментара:
Постави коментар