 |
| Весна Ковачевић-Соколовић |
Мисионар слободе
са сећањем на истину
која не мирише
на златасте игре
перли стаклених
с цртежом о забрани
погледа ка врху,
чезне да буде превазиђен
на путу од струне гласа
који благосиља
и гласа што куне,
на путу
између цркве
и мале кафанице,
моли за опроштај
миром што говори
да јесмо своји
колико смо туђи
људима
а познати Богу
***
Самој себи
сапутник незнани,
у оивиченим виђењима реч творим.
Од повратка, до повратка
до отиснућа у стих
осветљавам недоречене погледе
и у трептај бих
да се претворим,
и да сунчевим зраком
водиљом непресушном
изразим себе
и жељу,
и сан о
јутрима мирисних
давних неких буђења.
***
Какви то зајутрише-
позни или рани мразеви росних дана
у сузи без писка, што после опела
вез молитве са небом збори.
Остали су болови века
на огњишту спаљеном,
и хумка у борику.
Никада више успона у сјајне висине.
никада више сретање
крај огњишта распрамсалог
Весна Ковачевић-Соколовић је рођена 29. Марта 1962.у Босанској Крупи, где је завршила основну школу и гимназију. Након тога одлази у Београд, где завршава Факултет политичких наука. Живи и ради у Београду. Прва збирка песама ове песникиње објављена је под насловом "Бол"2010. године у Београду. Своју другу по реду збирку "Благодарим", Весна посвећује својим родитељима.
Нема коментара:
Постави коментар