* * *
 |
| Небојша Лучић |
...звоните ЗВОНА, она ми стиже, долази ОНА !!!... зовем је Ветар, јер ја
сам лист, она ме носи, зовем је Бура, јер ја сам море, она ме гура, зовем је
Коса, јер ја сам трава, она ме коси... била си птица сломљених крила, ја сам ти
друга - справио мила, била си робиња патње и туге, ја сам ти цртао шаре и дуге...
Звоните ЗВОНА, звоните јаче, мени се смеје, мени се плаче, то само она, тако ме
мења, то само она од мене прави, долазе снови, жеље и хтења, долази ОНА и то се
СЛАВИ .... звоните ЗВОНА...
* * *
...ако ми икада у сусрет пођеш, ко што си знала некада, пре, немој да
празних руку ми дођеш, не дај да љубав нестане, мре... ...понеси осмех онај, од
Бога, рашири крила ко лептир млад, грли
ме опет као свој свога, не дај да почну чежња и јад... ...понеси сјај у оку вечан,
нек пређе благост на мене сва, дај да будем ко некад срећан, нек небо опет над
нама сја !!!....
* * *
...боли ме када ме гледаш, све се у мени грчи и слама, јер ја сам гољо,
сељачки син, а ти си дама, жена без срама.... на мени крпе, и старе траље, а опет
тих, поносно смеран, теби су кројиле господске шваље, како да дами ја будем веран
?.... боли ме када ме гледаш, презир из тебе истиче, цури, твој поглед каже да
ништа не даш, а мени се опет ка теби жури... гољо и дама, дивног ли чуда, ако
ме опет погледаш тако, украшћу негде кравату, сако, видећеш жено - каква сам
ЛУДА !!!...
* * *
...води ме негде где се гнезде ласте, где речица нека весело жубори, где
ништа не питају, где су одговори... води ме негде где се само ћути, где те
Сунце милује и жари, где не скидаш осмех, опет не говориш, ал си препун чари,
озарена лица док на грани птица, своју песму пева, а листић на грани разиграно
игра, као дечјом руком заролана - чигра... води не негде, где се воле људи, и
где само - ћуте, где не видиш тужне, замишљене, љуте... води ме негде где се
гнезде - ласте..
* * *
...Благословени били моји блажени снови, и они стари, и ови - нови,
хвала за снове, шарене - нежне, хвала за пустињу, пределе снежне... хвала за
поток и бистру - реку, хвала за стазу, тврду и меку, хвала за столетне чудесне
горе, хвала за топло, дубоко море... хвала за мудре и кротке људе, хвала за
смешне циркуске луде, хвала за Месец, Сунце и сену, хвала за прелепу, чаробну
зену... Благословени били моји блажени снови, и они стари, и ови - нови !!!....
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
Нема коментара:
Постави коментар