четвртак, 02. октобар 2014.

Љубодраг Стојановић: Препознаћеш их

Љубодраг  Стојановић

ПОЕМА О РАСТАНКУ

(Ти) одлазиш
(ја) остајем
између (нас)
брисани простор
неизбрисив траг
поклањам ти
златно перо
златни туш
златнo слово
црвену крв на белом платну
кист од меса
палету од костију
поља (не)изговорених ћутњи
длан што (ти) маше
испод обрва
црних и скупљених
очи прате траг гума на асфалту
точкови носе дебели аутобус
(ипак се окрећу
ипак се окрећу).





АНТИХЕРОЈИ

Лако их је препознати
Стежу песнице док ходају
Гризу усне док причају са собом
Реже на ваздух и људе
Носе са собом погледе свеца и лудака
И невидљиви пртљаг тежак три тоне за
Сваку годину живота
Не вуку са собом полумасне фолирантске
Шалове квазипесника
Добро знају зашто су арапи руси немци и срби
Негативци у холивудским филмовима
И зашто на великом платну више нема мушкараца
Попут богарта и кегнија
Знају да су деца највеће уметничко дело али
То не значи да ће и они хтети да из својих мошница
Дарују свету нову количину свеже крви и топовског меса
Лако ћеш их баш лако ћеш их препознати када чујеш
Да су умрли од инфаркта у 43. години или
Да су пали на улици док су их добри и смерни људи
Незаинтересовано прескакали
Препознаћеш их када уступе место трудној жени
У пуном аутобусу и пљују људе који носе
Упаљаче са ликом Че Геваре
Препознаћеш их и када чујеш како псују све по списку
Онима који тврде да је панк умро и да рокенрол не постоји
И одлично ћеш их разликовати од оних који у Џиму Морисону и
Милану Младеновићу виде само арогантне наркомане
Плашећи се њихових стихова као што су се некада
Медиокритети плашили Бајрона Рембоа Љермонтова
Знаћеш зашто Романтичари умиру млади
зашто је Рафаело Санти умро у загрљају проститутке
знаћеш зашто се сиротиња копа на заједничком гробљу
макар се звала Волфганг Амадеус Моцарт
знаћеш да између ЈЕСАМ и МИСЛИМ ДА ЈЕСАМ
постоји огромна разлика
знаћеш зашто је Исус питао Оца зашто га је оставио
али је последњи уздах поклонио нагим грудима
Марије Магдалене
Знаћеш да је родница вољене жене слађа од свих
Колача и торти што си појео у детињству
Знаћеш да оно што Морамо није увек оно што смо Изабрали
значеш да затвори и луднице скривају многе великане
знаћеш да ђаво увек дође по своје
знаћеш и једнако ћеш стезати песнице зубе вилице
једнако ћеш причати са собом
једнако те неће занимати да ли мисле да си луд или геније
једнако ћеш живети своју смрт и умирати свој живот
једнако ћеш волети све те усамљене и разочаране жене
које ће после твог одласка бити још остављеније и
још разочараније
једнако ћеш лизати своје стигматске ране и питати се
зашто си баш ти Одабран
једнако ћеш спавати у парку или на станицама
у непознатим градовима и непознатијим креветима
једнако ћеш написати песму смешну и тужну
што неће бити ламент нити сладуњава самолепљива сличица
за насмејани албум успомена и знаћеш
добро ћеш знати да је то песма твог живота
(пре него је склопиш и ставиш испод јастука или камења).
 



ИЗМЕЂУ ДВА ДЛАНА И ЧЕТИРИ ЗИДА

Хуљо
шта је лакше
разапети шаторе или разапети људе
запалити људе или запалити светлост у људима
а руке су твоје тамне од гаравих чињења
усне су твоје утрнуле од лажи и речи што је појео ветар.
Хуљо
сањао сам топле дланове праведника
како ми око врата стављају венац од трња и позлаћених ексера
кишило је и људи су устајали из блата и пепела
небо је мењало плашт за плаштом не скривајући своју бесполну наготу
пред очима људи низ чија су лица текли крв зној и сузе
сањао сам и вриштао у сну остављен од родбине жена и пријатеља
прекривен мраком и слепом вером у људе
хроми монах безимен и ћутљив.
Хуљо
расточи сузе у бокал вина пре него га гралом назовеш
руке су очеве отупеле од батина и стиска
још нас само деца могу спасити
и њихова молитва заметнута
између два длана и четири зида.



РАЂАЊЕ СЛОВА

Носим месец на леђима
у њима
очњаке нерођених вукова


и материцу начичкану стиховима

родићу те

жено
песмо
жено у песми


ја који сам мајка

крварићу слово по слово
цурити низ бутине од трња и мире


ја који сам мајка

са тобом која си деца.




Љубодраг Стојановић je рођен у Гњилану 1972. године на Косову и Метохији.
Пише поезију, драме, романе, приповетке, афоризме.
Објавио је драму Српска прича и збирку афоризама И луд и збуњен.
Заступљен је у великом броју штампаних и електронских издања,као песник и као афористичар.
2011. године, у Београду, на Светском Фестивалу стрипа ,добио је награду за Најбољи Стрип Сценарио у конкуренцији више стотина учесника са свих континената.
Живи и ствара у Нишу.

 



1 коментар: