Весна Ковачевић-Соколовић: Искриле су давно уснуле наде

Мир у доброти

Мир у доброти нечујног присуства,
хранио је моју уобразиљу,
о племенитом, драгом смислу
речи, ћутње и дела.
Уплетене у нежност
неизговорене речи,
садржане у погледу,
искриле су
давно уснуле наде
о љубави и о песми,
коју склад изнедри
и коју успомена храни,
својом патњом
и својом благошћу.

Као трачак светла

Као трачак светла,
и трачак наде се буди
за боље сутра,
и снажније опирање бесмисла.

Бескрајне серпентине слова
односе бол старој рани,
и обновљена сећања
затиру немушти дамар патње.
Одводе видици
новим путевима,
новој мисли,
и новом стиху,
новој љубави,
за све што је било,
и за све што је сада.

Пишем теби

Пишем теби који си далеко.
Издвајам те,
ћутим.
Путоказом невидљивим вођена
дођох ти лицем бледим
од непоновљивих трагања,
да предахнем душом
и да усним
заборављена од себе.

 

Tweet