1. ПЕСМЕ ИМАЈУ СВОЈЕ ВРЕМЕ
Песниче врли знај истину... Песме имају своје време
Да се од духа роде и да по своме веку стреме
Ко летњи облак кад прокапље да олакша бреме
И земља се с пролећа раствори да изникне семе
Зборио си Соломуне... Сваком послу има час и време
Кад се грли и кад се гради и разграђује кућа и сљеме
И кад се прашта и кад се машта... Ил мучи у невреме
И кад се љуби целим срцем и самује... Ил носе дилеме
Песниче, животом следи истине а не песничко племе
Корачај са диком правог сродства што се на лозу калеме
У родословља уписују без заблуда док уста не онеме
Разгледај зашто једни носе чичке а други дијадеме
Сутра ће трнов венац ил круна да ти краси теме
Међу песницима роди се по који Јуда за улеме
Нарасто је трновит забран кад ђаво сади багреме
Давно је сатруо стожер стога и пало је скрштено слеме
2. ПИСМО КАЗУЈЕ
Писмо казује... А кад се навши време... Инспирацију
Посла Бог поети без отаџбине да не тражи туђу нацију
На земљи живи само један народ - човечанство... То крију
Поља су једнолична с кукољем докле за жетву не узрију
Боговетно чланство што умножаваш поетску партију
Ако не платиш на мосту избећи нећеш задњу ћуприју
У хорди чопора докле ћеш следити арлаук братију
Песниче не веруј сваком свецу ни запису по житију
Пауци ревно плету мреже да жртву исишу и испију
Буди толико мудар да спознаш завист човечију
Љигавци ољигаве све па онда нуде љигаву пихтију
Одбиј... Не лутај туђом стазом... Заћи ћеш у недођију
Подсмех и руг иза леђа презри и гњиде што се гњију
У ласкању... Заводе те луковством превејани на вересију
Увек сито разума протреси да се зрна од плеве просију
Памти... Ниткови тврдице зеленаши жуче само чемерлију
Мехови стари нису за ново вино... Подеру се и пролију
А штету није могуће наплатити ко ни ајлук и џабалију
Не осврћи се на поган језик... Не враћај се у праисторију
Џелати омче стежу а буздовани немилоство све разбију
Жвалава уста кад се разјапе никако да затворе капију
Скоројевићи када би могли свукли би с неба скинију
Да помодни попци и рогуљаши спроводе кужну литију
Песниче недај да заведу твоју музу и осрамоте Талију
Поломи правдом робовска весла и потопи сваку галију
У Христов чамац уђи... Не тражи Нојеву барку и луку ничију
Следуј лет и траг голубице... До копна песму птичију
Уклетом пустињом греха подигни високо бакарну змију
За исцељење и веру од уједа љутих отровница свима који вапију
Таласи Црвеног мора гутају потеру... Бог јој је случио погибију
Када се Јуда обесио апостоли су изабрати новог апостола Матију
Песниче Тебе је Бог изабрао да љубав делиш од свега претежнију
© 23.10.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар