Драги мој Гаврило,
не чуди се што Те својатам, јер је дио твога срца у свим нашим напаћеним душама, па те некако доживљавамо као најрођенији род. Када би те наши откуцаји могли вратити, јер си био и остаћеш наш херој, вјеруј ми, живио би као Метузалем.
Не чуди се што Ти пишем, вјерујем да одозго помно пратиш нашу ситуацију и знаш да нам је догорјело до ноката. Више и не свиће, нама само омрче. И све је горе и горе. А ево, спремају се да подигну Фердинанду и споменик у Сарајеву, мост се сад зове по њему, а не по теби, вала, нек они ходају преко њега, ја више не, а какви су, не бих зе зачудила и кости да ти откопају и да их однесу у Хаг. Судили би они и мртвима. А и оне живе што одоше, углавном нам враћају у сандуцима. Дошло изгледа задње вријеме...
Најновија вијест коју сервирају свијету је та да је Милош Обилић убио султана Мурата на спавању док је био у посјети Косову. Можда за неких 400 година кажу да си и Ти убио Фердинанда и Софију на спавању док су боравили у посјети Сарајеву...А и тебе прекрстише, да не кажем нешто друго, сад си Габријел Принцип, Jевреј, који је био повезан са масонима. Лупетају без граница. Пишу неку историју која одговара онима, који би да владају цијелим свијетом.
Сада си ти злочинац, а онај фићфирић од царског престолонаслиједника, Фердинанд нашао баш на Видовдан да се возика овим нашим крајевима. Мало нам је било Турака 500 година, па нам и он дошао на муку да присједа. Ваља се Србима ране солити.
Е нек си га макнуо, рука ти се позлатила. Знам да си омашком убио Софију, али то се данас модерно каже, била је колатерална штета, као што су и она дјеца побијена у последњем НАТО бомбардовању Србије, као што је онај воз пун путника. Нек су и они осјетили барем једном на својој кожи како изгледа бити колатерална штета.
Често размишљам и сигурна сам да је онај несрећник био намјерно жртвован, само да би имали разлога да зарате. Поган је све то, мој Гаврило, мало им је вазда свега било, ма таквима ће и на гробу бити мало земље.
Намучише те, патише глађу, твоји другови су боље прошли јер су одмах убијени. Али, како би се они иживљавали, да није било тебе. Сјеме им се затрло, а и затрће се, јер су Ти сад они Европска Унија, а тамо Ти се сад жене мушкарац са мушкарцем, жена се удаје за жену. Тако ће и нестати, ако Бог да, ту нема ни рода ни порода.
Надам се да су те „горе“ барем лијепо угостили, нахранили и напојили, да се мало повратиш од оних јада. Све си могао да видиш, како би послије тебе. Изби Први свјетски рат, страдала сиротиња, онда дође на ред Други свјетски рат, па удри опет по сиротињи. Имали смо партизане, четнике и усташе. Заврши се и тај несрећни рат, у ком затрше многе породице. Оста пуста сирочад коју смјестише по домовима од Триглава до Ђевђелије, и да ти не дужим, чула сам како је било тамо, мајка ми о томе прича од од како знам за себе, већ педесет година
Добише партизани пензије, неко с правом, а Бога ми, више уз помоћ два свједока. И не би то било ништа чудно да се не деси овај наш рат. Одједном, као да партизани нису никад ни постојали, сви се подијелише на четнике и усташе. Преко ноћи се мијењају ентеријери станова, несташе Титове слике, појави се на зиду, коме Дража, коме Анте, а и Алију су вјешали још за живота на зидове. Оде и твоје Грахово, оде и моје Сарајево. Ал' није то страшно, страшно је што изгинуше силни људи, нема породице која није била завијена у црно.
Нешто се и подијелисмо у Дејтону на два ентитета, а памети ни за село немамо. Сад би опет да нас удружују, па ти више и не знам гдје ћу се ујутро пробудити, да л' у Републци Српској или у неком кантону. А видим, кренуло је тако, да ћемо завршити сви под картоном.
Краду Гаврило, ма Страдија је рај земаљски у поређењу са нама. Кажу, један има 14 милијарди долара на рачунима по Швајцарској, додуше, није наш, ал' нам је из бивше Југе. Мислим се нешто, кад би могло вас неколико да се врати, па да се направе казамати и Голи Отоци, и сви на Јадрану би били мали за оволико лопова колико их се накотило. Гледа те у очи, смјешка се и отима ти комад хљеба из уста.
А ово наше уређење, то Ти се сад зове демократија. Ма ја све мислим, послали су они неког демона да нам је скроји а ови што владају, само су му слуге. Данас Ти се сви ословљавају са господине или госпођо, а многе нема више ни пас зашта да уједе. Чини ми се, док смо били другови, бар смо били и сити и обучени.
Него, брате слатки, ја бих Тебе онако људски замолила, да потегнеш неке везе горе, толико дуго си већ тамо, упознао си и главога, па средите да се деси нешто, да се овој банди једном стане у крај. Да народ мало живи.
Нећу да ти напишем до скорог виђења, видјећеш ме једино ако некоме ово писмо засмета и у њему се препозна, али за сваки случај, види ми неко мјесто у хладу, јер ми додијаше ове земаљске муке, као да су паклене.
Ја ћу тебе поздравити са поздравом који је најпримјеренији овом тренутку у ком се налазимо, остај ми с Богом, драги Гаврило, чувај с неба свој напаћени народ!
не чуди се што Те својатам, јер је дио твога срца у свим нашим напаћеним душама, па те некако доживљавамо као најрођенији род. Када би те наши откуцаји могли вратити, јер си био и остаћеш наш херој, вјеруј ми, живио би као Метузалем.
Не чуди се што Ти пишем, вјерујем да одозго помно пратиш нашу ситуацију и знаш да нам је догорјело до ноката. Више и не свиће, нама само омрче. И све је горе и горе. А ево, спремају се да подигну Фердинанду и споменик у Сарајеву, мост се сад зове по њему, а не по теби, вала, нек они ходају преко њега, ја више не, а какви су, не бих зе зачудила и кости да ти откопају и да их однесу у Хаг. Судили би они и мртвима. А и оне живе што одоше, углавном нам враћају у сандуцима. Дошло изгледа задње вријеме...
Најновија вијест коју сервирају свијету је та да је Милош Обилић убио султана Мурата на спавању док је био у посјети Косову. Можда за неких 400 година кажу да си и Ти убио Фердинанда и Софију на спавању док су боравили у посјети Сарајеву...А и тебе прекрстише, да не кажем нешто друго, сад си Габријел Принцип, Jевреј, који је био повезан са масонима. Лупетају без граница. Пишу неку историју која одговара онима, који би да владају цијелим свијетом.
Сада си ти злочинац, а онај фићфирић од царског престолонаслиједника, Фердинанд нашао баш на Видовдан да се возика овим нашим крајевима. Мало нам је било Турака 500 година, па нам и он дошао на муку да присједа. Ваља се Србима ране солити.
Е нек си га макнуо, рука ти се позлатила. Знам да си омашком убио Софију, али то се данас модерно каже, била је колатерална штета, као што су и она дјеца побијена у последњем НАТО бомбардовању Србије, као што је онај воз пун путника. Нек су и они осјетили барем једном на својој кожи како изгледа бити колатерална штета.
Често размишљам и сигурна сам да је онај несрећник био намјерно жртвован, само да би имали разлога да зарате. Поган је све то, мој Гаврило, мало им је вазда свега било, ма таквима ће и на гробу бити мало земље.
Намучише те, патише глађу, твоји другови су боље прошли јер су одмах убијени. Али, како би се они иживљавали, да није било тебе. Сјеме им се затрло, а и затрће се, јер су Ти сад они Европска Унија, а тамо Ти се сад жене мушкарац са мушкарцем, жена се удаје за жену. Тако ће и нестати, ако Бог да, ту нема ни рода ни порода.
Надам се да су те „горе“ барем лијепо угостили, нахранили и напојили, да се мало повратиш од оних јада. Све си могао да видиш, како би послије тебе. Изби Први свјетски рат, страдала сиротиња, онда дође на ред Други свјетски рат, па удри опет по сиротињи. Имали смо партизане, четнике и усташе. Заврши се и тај несрећни рат, у ком затрше многе породице. Оста пуста сирочад коју смјестише по домовима од Триглава до Ђевђелије, и да ти не дужим, чула сам како је било тамо, мајка ми о томе прича од од како знам за себе, већ педесет година
Добише партизани пензије, неко с правом, а Бога ми, више уз помоћ два свједока. И не би то било ништа чудно да се не деси овај наш рат. Одједном, као да партизани нису никад ни постојали, сви се подијелише на четнике и усташе. Преко ноћи се мијењају ентеријери станова, несташе Титове слике, појави се на зиду, коме Дража, коме Анте, а и Алију су вјешали још за живота на зидове. Оде и твоје Грахово, оде и моје Сарајево. Ал' није то страшно, страшно је што изгинуше силни људи, нема породице која није била завијена у црно.
Нешто се и подијелисмо у Дејтону на два ентитета, а памети ни за село немамо. Сад би опет да нас удружују, па ти више и не знам гдје ћу се ујутро пробудити, да л' у Републци Српској или у неком кантону. А видим, кренуло је тако, да ћемо завршити сви под картоном.
Краду Гаврило, ма Страдија је рај земаљски у поређењу са нама. Кажу, један има 14 милијарди долара на рачунима по Швајцарској, додуше, није наш, ал' нам је из бивше Југе. Мислим се нешто, кад би могло вас неколико да се врати, па да се направе казамати и Голи Отоци, и сви на Јадрану би били мали за оволико лопова колико их се накотило. Гледа те у очи, смјешка се и отима ти комад хљеба из уста.
А ово наше уређење, то Ти се сад зове демократија. Ма ја све мислим, послали су они неког демона да нам је скроји а ови што владају, само су му слуге. Данас Ти се сви ословљавају са господине или госпођо, а многе нема више ни пас зашта да уједе. Чини ми се, док смо били другови, бар смо били и сити и обучени.
Него, брате слатки, ја бих Тебе онако људски замолила, да потегнеш неке везе горе, толико дуго си већ тамо, упознао си и главога, па средите да се деси нешто, да се овој банди једном стане у крај. Да народ мало живи.
Нећу да ти напишем до скорог виђења, видјећеш ме једино ако некоме ово писмо засмета и у њему се препозна, али за сваки случај, види ми неко мјесто у хладу, јер ми додијаше ове земаљске муке, као да су паклене.
Ја ћу тебе поздравити са поздравом који је најпримјеренији овом тренутку у ком се налазимо, остај ми с Богом, драги Гаврило, чувај с неба свој напаћени народ!
Смрт фашизму, слобода народу!
Биљана Китић Чакар, Прњавор, РС-БиХ
Нема коментара:
Постави коментар