Раскрсти простоту наслеђену и бледу
Позови врећароше да се усправе сами
Грозоту видех у случају и распореду
Некуда тумара расејана по овој тами
Глуво уздарје троши сваки трен снова
Одбија разум душу и закључивања лака
Боре се рогуљаши пали с кућног крова
Помисли застајкују узгред до сокака
Одавно громиљају празнине не случајно
Одлучност није јача страна задњег трагача
Врашки се порив под кожу збира тајно
Ништа паметно нису испекли испод сача
Велика несрећа вековима траје проклето
Да земним шаром усуде збира и себе сеје
Други је у намерама кроз живот зановето
Како да вас схвате гладни дани без епопеје
Врли неимар устоличење и епилог не слути
Шта желе хорде надобудних у ураниловки
Доста су свирали... Време је за појас заденути
Украли су и мамац подметан на мишоловки
Браздања и бравуре усеком дубоко језде
Окамењени снови на узглављу не чиле
Слабе су шаке просјака за милост звезде
Како да је досегну рогуљаши без идиле
Виспрене душе завила је мутна скрама мрака
У бездан јаруге тужне на јужној страни неба
Ко занешена деца у игри или зао дух јеленака
Лутају жеље док плешу метеори за кором хлеба
Чему ова песма са заплетеном нити суштине
Oркестар мрављи никада је разумети неће
Залуд сам разастирао речи и ткање у висине
Умовања за спас света... Уврстати празне вреће
Никоме подвиг да се случи... Посрћу празнине
Кад их смислено прорешета у свом теснацу јаве
Падају ако се штрангом не повежу уз зид истине
Кужан се мирис заточења шири из ваше удаве
Ни малерозни нису кадри поверовати у лажи
Блентави рогови шврљају унаоколо без срама
Одткуда вам подмукле уходе толико куражи
А знате да часнима није место међу битангама
Још се лаковерне по трњаку држе паукове мреже
Плен је умакао вођен провиђењем... Имао је среће
Вели народ... Човек се за реч а ђаво за рогове веже
Вама будалање није страно... Луди у лудости вреће
© 09.09.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар