Молитвом те руке призивају,
мистерију туге као реке
пруге око корита обавијају и
кривудају кроз таласе
пратећи облаке.
Рану пољупцем превијаш,
молитвом срећу призивам,
удице око срца ствараш
даљину мислима варам,
у љубав се претвараш.
Долазиш у добар час
кад све је црно око нас,
разгрћеш облаке тамне,
обасјаваш јутра и сушиш
кишне дане, мисли ти лете
у загрљај саме.
Меандри душе мојим
усамљеним данима
теку замишљеном реком
ка обали где су нам имена
остала у камен вечности
урезана.
ОД РАМЕНА ДО УСАНА
У мирису дивљих наранџи
јесен започиње кишама
чије се капи расуте по
стаклима топе као пољупци
на мојим уснама.
Жудња се открива у одсјају
свеће која о празнику тиња,
а ти је гасиш дрхтавим прстима
док срце пустоши тишина
јануарских белих зима.
Ношен ветром даљина
тражиш свој пут и проналазиш
мир на мојим уснама
ћутећи неизговорено
волим те, дајеш да ме
испуни празнина.
У мирису зрелог нара
јесен се препушта снеговима,
а ти остајеш једнако леп
у њима и настављаш пут
жудњом додирнут
овлаш уснама
преко мог рамена.
ЗАТВОРЕНО СРЦЕ
Затвараш срце уроком
судбине
У себи мир не проналазим
Опијам се сећањем
док белином љубав
нам одише
падајући у заборав
Буде ме хладна
и бешћутна јутра
Не препознајем тишину
као судбине знак
Умире мисао
рађајући хладноћу
Нечујан је шапат
заменио глас
И онда као усуд
враћам се да сакупим
расуту нежност
По чежњама пребирају
дрхтаве руке
жудећи топлине дах
Бирам да заборавим
страх који ме заледио
Самоћа ме ноћас
узела под своје
Затвараш срце
Тамом га огрћеш
У бесмисао речи
просипаш
Нема нас више
БУДИ ТУ
Буди ту када ми јаве да си ме
оставио и не објашњавај много
празним речима, јер туга никад
не пита зашто, већ разлиј то црно
вино по мојим очима, и не питај
откуд црна хаљина.
Буди ту када ми јаве да си
са другом, да си попио и заборавио
обећање у трену, не правдај
се, јер срећа ми је окренула леђа
у тренутку када си ме избрисао
из дневника успомена.
Поља која се злате под магијом
ветра и испод сунца окупане
крошње зрију, сакриће мој бол,
који окрепљен сеје по ораницама
на којима ћу се одморити једном
када ме изгубиш.
Буди ту када ми јаве да више
те немам, када се јутро преврне
у чамцу успомена и када
задрхтим снена и никад ми не
објашњавај зашто, зашто те поред
мене нема.
Нема коментара:
Постави коментар