Пеко Лаличић: Ђавоље време



Пеко Лаличић

ВРЕМЕ РАТНО

Објавих рат

да у себи ућуткам
Србина
Хрвата
Словенца
Македонца
Црногорца
Муслимана
Мађара
Турчина
Шиптара

да одстраним све невере
да остане само човек у мени
и вера у човека
пријатеља
друга

и љубав
и лепота

за све
у ружичњаку живота

ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ

Стоглаво
бахато
бандоглаво
бесавесно
профитерско
убибоже
пљачкашко
ојађено
хушкашко
плачно
шашаво
ретко виђено
нема црње
братоубилачко
осакаћено
никоје време
време несоја
црно време
време смрти
ђаво нам западни посла

у рафове смести несаницу
обећања у хладне радијаторе
па нам уместо хлеба очи Запада
нуди
уместо млека
мед и млеко
само да по његовој мери
буде
да он узме своје

МОЛИТВА

До оне ноћи
блиско је било блиско

страно
незнано

од те ноћи
блиско је страно

препознатљиво
незнано

дани
тврђаве дижу
огњем лижу

Боже
како препознати брата
где наћи пријатеља
где престаје лудост
како изаћи из пакла

Боже
врати нам дан разумом оличен
врати нам сан
и птице

сједини нас у љубави

СРБИЈА ЈЕСТЕ ДА ЈЕСТЕ

                                      - П р о т а г о р и

Део сам мере ствари које јесу да јесу
и оних које нису да нису
и јесам да јесам
и нисам да нисам
и да ме нема у темељима будућег
онаквог какав јесам
јер спознао сам светлост дубоко у себи
коју мој свети народ одсликава на мени
па сам неуништив
и има да ме има
и да јесам и када нисам
и да јесам зато што јесам
и да будем јер јесам
део Србије која јесте
и које има да има док нас исконских има
док очи оплођујемо
Светим Савом и Његошем
и из нас проговарају
Марице
Мораве
Церови и
Колубаре
и ничу сунца нововечна
део смо мере ствари које јесу да јесу
због којих и Србије има
због којих ће је и бити док је свете   
светлости
и док се она укруг окреће
па макар дара превршила меру
и Берлин пепелио
Париз расенио
Венсминстер нестао
Вашингтон пропао
Пешта распештила
а Беч избечио

макар ослепели црни орлови
светлеће Сопоћани
моравиће Мораве
цериће Церови
усправни и стамени
јер јесу да јесу
да с временом
под руку корачају
да нико не слепи и ништа не тоне
да се Србин снажно усправи
и срце поклања
ближњим и добронамерним

н  е  у  н  и  ш  т  и  в!

ПРКОС ПЕСМОМ

Задесих се
на умору савести планете
у песми
којој се свете
због лепоте стиха
и снаге
да таква траје

у дану у којем
савест човечанства ћути
не ћутим
песмом изазивам
помахниталу силу

у немиру ватре
ватром будницом
палим
ветрове и мора
да се свом силином на силу 
обруше
да зора пронађе најкраћи пут
и сунце у песму укорени

невина да не крвари

СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ

Теби из песме
теби из бајке
из вечности
и успаванке
теби песмо изнова рођена
црни белег дају
јер не знају
да у тебе улази небо
оковима незнано

пред тобом малом
сатканом од кости
и ватре живе
савест човечанства је пала
јер није знала
да ти ни зли ветрови
ни помрачени умови    
грабљивица
ништа не могу

јер сви ка небу стремимо
временимо  
бременимо
и спас у спасењу
отечества видимо 
да се сербска слава не помрачи 
да јачи буде
ко је умирати свико 

Србијо,
ти бар имаш себе
и вид  доброг вида
да за главу виша
ка истоку крочиш 
и у беле се књиге преселиш 
да обелиш истину
о завери против цвета
који увео желе

пред којим је
и савест човечанства пала.

ИЗГЛЕДА

 Изгледа да је морало
да се проломи небо
да би дотакли свемир
и обелоданили смисао порука
са мостова
који спајају птице
и откуцавају крај света
коме су везали очи на ивици века
да зрно новога не угледа дан

изгледа да дуге белине дечијих снова
и гомиле пепела
костију и крви
рађају сећања
на манастирске портале
Метохију
Косово
и Обилиће
и пуштају латицу у нову књигу
у којој неће бити лекција
о грому и муњи

изгледа да је морало да се проломи 
небо
да би се слободно ројиле пчеле
и свако пратио своју звезду.

ОТПОР ЛУДОСТИ

ЛУДА ИГРА

ИГРАМО СЕ.
ПОИГРАВАМО.
ПОНИЖАВАМО.
ПАДАМО.
И НИШТА НЕ СХВАТАМО.

Очи нам не отварају ни ЛУДЕ ВОДЕ,
ни бројна неприродна лица.

Луда нас игра води
МИМО КРУГОВА ЉУБАВИ,
где свако има СВОЈЕ ЛУДО НЕБО,
ЗАМИШЉЕНЕ ГРАНИЦЕ
и ВРХОВНИКА.

Врх неких је ЦРНО НЕБО и ЦРНИ ПЕТАК,
посебно за корене БУДУЋЕГ –
због кога НЕ ТРЕБА ИГРАТИ
ОВУ ИГРУ!

ВРЕМЕ И ТЕМЕЉИ

У сазвежђу илузија
изброзисмо ТЕМЕЉЕ  и кулу ''савршенства''.
Сјај јој дадоше БАРШУНАСТО ВРЕМЕ и ОН.

После ЂАВО дође на ТРОН
и Дрина (опет) понесе КРВАВИ ЗАПИС до ЈАМА,
ЈАСЕНОВЦА,  ЈАСЕНА.

НОВО ЈУТРО из крви изјасени ПТИЦУ,
па одзвањају РЕКЕ и изгрева ЉУБАВ
за БУДУЋЕ ВРЕМЕ
и ТЕМЕЉЕ.
                               

НА ПРАГУ

На прагу сам онога што ЈУЧЕ КУЋА БЕШЕ.
НА ПРАГУ ДВАДЕСЕТ ПРВОГА ВЕКА.
Уместо лавежа, граје и смеха – ЈЕЗА.
 Језа ме дочека.

Спржене траве прекриле главе крвљу окупаних,
а грабљивице черече ЈЕДИНОГ ПЕТЛА
и НЕОГЛАШЕНУ ЗОРУ оних
које не служи ИСТОРИЈСКО ПАМЋЕЊЕ.

Са другога плота спремна за НОВИ ЛЕТ
усправи се БЕЛА ПТИЦА анђеоског лика.
У кљуну јој МАСЛИНОВА ГРАНЧИЦА,
у очима ДОВОЉНО СВЕТЛА.
Довољно за ВЕЛИКИ ЛЕТ.

ОТПОР ЛУДОСТИ

УСТАВЉАМ ЛУДУ ВОДУ
да вир не вири
ватру не распирује
ДА МОСТОВИ НЕ ГОРЕ
да се удави у својој лудости

ДА НЕ ПРЕСАХНЕ ПЕСМА.

ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ

ЗАЉУБЉЕНИК САМ У ЉУДЕ,
ПТИЦЕ И ВОДЕ
које ме у песме воде.
 То сам и јуче знао,
зато сам и певао.
ЗАТО И ПЕВАМ.
Но, ипак се питам ко сам
и ко су они којима је данас то важно
и знају ли зашто им је важно?!

До јуче бејасмо НЕКО,
а везиваше нас ЉУБАВ, песма и много шта.
Данас је видљива ЗАБЛУДА,
а ми смо постали НИКО,
НЕ ЗНАМ КО и
НЕ ЗНАМ ШТА –
достојна  н е г а ц и ј а   ч о в е к а.

Такви ни себе нисмо достојни. Сувишни смо
све док долазнике не дочекују песма и нада,
док палимо ватре које НИСУ ВАТРЕ ЉУБАВИ.   

Tweet