Горан Радичевић ГАВРИЛО ПРИНЦИП (Сонетни венац)

I

Гневна рука српског сина
Што праведни гнев је води
Да свој народ ослободи
И да смрви тиранина.

Раширио соко крила

У бесмртност да се вине
Не плаши се од висине,
Слобода је њему мила.

На Видовдан овај свети
Анђели му судбу кроје
Тога дана устао је

Знајући да треба мрети
Оде јунак у хероје
Ахилесу једнак што је

II

Ахилесу једнак што је
Јунак – дете српског рода
Да покаже да слобода
Вреди жртве било које

Знају родит српске мајке
Синове да земљу бране
Да не броје љуте ране
Знају родит див јунаке

И Принцип је срце змаја
Осетио рано своје
Спадао је у хероје

Који бију бој до краја.
Историју света кроје
Вечно брани земље своје.

III

Вечно брани земље своје
Од душмана и пропасти,
Ни због славе, ни због части,
Ни заслуге било које

Да свој народ сачувају
Од тирана и од ропства
Нађу снаге и херојства
У тој борби да истрају.

Гаврило је међу њима
Прави узор,ваистина,
За јуначког српског сина

Да устане међ првима
Кад се брани домовина
Ратом против душманина.

IV

Ратом против душманина
Против зла и против мрака.
За добробит потомака
својствено је свим људима

Ал Србину историја
Тај задатак често даде
И син многи српски стаде
Као браник од ордија.

Ваљало је вековима
Ослобађат земљу своју
Падати у љутом боју

Бранит се од тиранина.
Право место храбром соју
Истинском је ту хероју.

V

Истинском је ту хероју
Судба место наменила
За Милоша и Гаврила
За сву српску браћу моју.

Да се царска круна врати
И земаљско царство наше,
Да се деца зла не плаше
За то ваља живот дати...

У јунака нема страха
И никад га није било,
Не задрхта ни Гаврило

Нити беше кратка даха,
Него му је горска вило
Лако живот дати било.

VI

Лако живот дати било
Јунаку је за слободу,
За част, правду своме роду,
Херојство се није крило.

Већ другога силног цара
Са престола Србин скида
На дан велик светог Вида
И јунаштвом одговара.

У вјечност се после вине
А славе га носи крило
Србину је мријет мило

Кад обара тиранине...
Ти си знала горска вило
Обилић је и Гаврило.

VII

Обилић је и Гаврило
Родила их српска мати,
Цели свет ће да запамти
На Видовдан шта се збило.

Дође царе пун пркоса
На велики празник свети,
Да уплашиш и запретиш.
Покоси те српска коса

Узалуд те чува свита
Ко барјак у љутом боју
Принцип реши судбу твоју

Па за свиту и не пита.
Сад Гаврилу песме поју
Паде млад за земљу своју.

VIII

Паде млад за земљу своју
Мучен муком у тамници,
Где не чује гласа птици...
Не у рату, нит у боју.

Тиранству је за врат стао
Овенчо се вечном славом
Да ће платит младом главом
Гаврило је добро знао.

Када народ омча стеже
Од моћи су већа хтења
А од наде уверења,

Тад човјека ријеч веже,
Прати чврсто убеђења
Ради части, рад поштења.

IX

Ради части, рад поштења,
Ради славе свога рода,
Рад слободе свог народа
И следећих поколења,

Здробио је тврду главу
Аустријског царства лава,
Крунисана паде глава
Принципу за вечну славу.

Пред очима целог света
Као сунце када сине
Паде соко са висине,

Па показа тога љета

Рад слободе Србин гине
И рад своје отаџбине.

X

И рад своје отаџбине
И рад части свога рода,
Неће Србин да се прода
И увек се небу вине.

Тако и у Сарајеву
Винуо се српски соко,
На Видовдан, повисоко,
Германском у инат гневу.

И запева химну славе
Васцелој нам васељени,
Да га чују угњетени

Певај, певај, српски лаве,
Да се чује од милине...
Не жалећи Србин гине.

XI

Не жалећи Србин гине
Ако циљ је вредан главе,
И не жали да у плаве
Оде неба он висине.

Историја нам богата
У њој јунак до јунака,
Преци узор потомака,
Угледа се брат на брата.

Јер Балкан је наш крвави
Увек гротло ратних врења,
Ту су многа поколења

Отимала свој дуг слави..
Принцип снагом чистог хтења
Царском главом своју мења.

XII

Царском главом своју мења
Младост дату он не жали,
Да би и ми данас знали
Меру части и поштења.

Германске би данас слуге
И мртвоме да му суде
Јер им оте за чим жуде...
Босна није за Хазбурге.

Ништа што је теби прече
Памти добро српски роде
Не постоји од слободе

Принцип громко тада рече
Крај Миљацке бистре воде
И у вечност храбро оде.

XIII

И у вечност храбро оде
Мирне душе,срца чиста
Ко роса кад јутром блиста,
Јер одужи дуг слободе.

Ни та тешка опомена
Цару доказ била није,
Мисли војском Аустрије
Бацит српство на колена.

Па у бесу и јарости
Србији ће у походе.
Кроз гудуре и кроз воде

Осташе им стрв и кости,
Јер јунаци Срби ходе
Под барјаком од слободе.

XIV

Под барјаком од слободе
Српски син је часно пао,
За живот је живот дао
Као херој у смрт оде.

И тада су светске але
Газиле по људском роду
Не марећи за слободу
Народима трговале.

Доста те је било сило
Није човјек животиња
А није ни чаша вина

Да је пијеш кад ти мило
Скинуће те са висина
Гневна рука српског сина

Вез венца

Гневна рука српског сина
Ахилесу једнак што је
Вечно брани земље своје
Ратом против душманина

Истинском је ту хероју
Лако живот дати било
Обилић је и Гаврило
Паде млад за земљу своју

Ради части, рад поштења
И рад своје отаџбине
Не жалећи Србин гине

Царском главом своју мења
И у вечност храбро оде
Под барјаком од слободе.

Tweet