Јована Раилић: Између мисли, уздаха, предаха

Јована Раилић

ДИО ВИЈЕНЦА..

У новим немирима истине старе
Заласку сунца смирај не дају
Времену и добу несвјесно се свете
Имају и право,јер оне знају.

Знају за уздах, плач и клетву
Набујале пропланке без косача
Дјечијих писака сурову жетву
Бљесак оштрице тупога мача.

Никада нису ни биле биране
Кад су времена рађала тиране.
Па зашто онда да их штеде?

Патња је крају не дати крај.
Истине трновитог пута за рај
Питају колико душе вриједе.


ТУ ЗА ТЕБЕ

У плавом облаку
Прашњавом сокаку
Капљици вина
Милиметру висина.

Између уздаха
Мисли
Предаха...

Из чистог извора
Свих избора
Офуцаних торби
Вјековних борби.

Преко даљина
Планина
Кривина...


Кроз божурска поља
Манстирска доља
Златне капије
Крвничке тапије.

Поред жице
Кавеза
Птице...

Испод одаја
Проклетих продаја
Гробница славних
Градова давних.

Низ ризницу
Воштаницу
Ћирилицу...

Уз бијеле пчеле
Сестре смјеле
Фреску опјевану
Браћу оплакану.

Око покајника
Молитвеника
Крика...

На сред олтара
Врата мала
Плодоносној жетви
Лазаревој клетви.

Од тишине
Свитања
Тмине...

ТУ!
ЗА ТЕБЕ ТИЈЕЛОМ
ДУШОМ ЦИЈЕЛОМ
БЛАГОШЋУ СИНА
НЕВИНОШЋУ КРИНА.



НЕВРИЈЕМЕ

Бетон упија капи пљуска
Бића ка скровиштима гребу.

-Више се грмљавине не бојиш?
-Сликање! Насмјеши се небу!

Муња на трен ослика таму
Гром сва чула буди.

-Вишесестварнотоганебојиш?
-Страшније су ми људске ћуди


ЦРНИ БИСЕРИ

Бљесак из вјечног равног хоризонта
Утврди облацима записан пут
Силовито разјари утихле пламове
Да завире помно под вјековни скут.

Под скутом весело ватра разгори
И пред ноге црне бисере сјајне
Плимом мириса тамјана нанесе
Да шапну љепотом чуване тајне.

Да кажу све што зна вријеме
Што знају тама и рујна зора
Да једнако дијелимо наше бреме
И душу околних планинских гора.

Проструји дах молитве у крви
Покупи симболе Богом дате
Кад ватре облаке на починак донесу
Да их поново бљеску врате.

JОВАНА РАИЛИЋ је рођена 25. септембра 1994. године у Санском Мосту, студент Архитектонско – грађевинског факултета у Бањалуци, одсјек Архитектура. Основно и средње образовање добила је у Прњавору, гдје је носила титулу ученика Вуковца, а у Средњој школи Прњавор и ученика генерације.

       Поезијом се бави од када је научила да пише прва слова и прва збирка „Од пупољка до руже“ је издата 2009. године. Учесник је многих омладинских семинара, а пјесме су уврштаване у многе зборнике. Редован је учесник књижевних сусрета „Своме роду од Косова до данас“ на Вучијаку (СКК ТАЛАСИ, Прњавор), „Прљача“ у Дервенти (СКК ВИХОР , Дервента). Волонтер је ОО Црвени Крст , Прњавор, као и организације Уједињена Србија, Београд (огранак Градишка). Посједује завршен локални степен Школе људских права (Хелсиншки комитет за људска права).Члан је СКК „Таласи“ (Прњавор),“ Савез књижевника у отаџбини и расејању“ (Нови Сад), „Удружење писаца завичаја“ (Прњавор). Бави се хуманитарним радом и посјете Косову и Метохији су јој један од главних мотива који се провлаче кроз пјесме.

 

 

 

Tweet