Миленко Милошевић: Сви снови су моји у имену Твом

ЈЕЛЕНА

Од мене не можеш добити
ништа сем мојих песама.
Мој живот није почео Твојим именом,
мада је то име најлепше од свих
које сам икада чуо,.
Сви снови су моји у имену Твом,
а као да сви не могу стати
у малени ум мој.
Толика лепота, зар преда мном беше,
у сновима снова приђох Ти ја
и као у најлепшој бајци, ПРИНЦЕЗА,
а измаглица између нас,
однесе ми уживање у лепоти тој.
Не видех добро сву лепоту ту,
Божју ил' моју, не смем ни питати њу,
ЈЕЛЕНА, лепото, песму Ти нудим
и не верујем, а знам, да најлепша није.
Морам Ти признати нежности Света,
да своју најлепшу песму,
иако бих желео да Ти је дам,
никада нећу ни написати.


БОЈИМ СЕ

Бојим се да кажем нешто лепо.
Бојим се да будем леп.
Бојим се и Тебе, Господе, да волим,
јер ништа на мом путу
не сме да ми пружи радост откровења,
а да и само не буде угрожено
својим постојањем и лепотом.
Бојим се сањати, заспати не смем,
а јава ме тера да жмурим
пред туђим несрећама око мене
и да не отварам очи
и кад самом себи требам помоћи.
Живе само они
који имају шансу да погреше.
Они који је немају...
недавно или давно већ су мртви.
Живети морам, на јави,
као у најцрњем сну,
ЉУБАВИ И СУДБО моја,
никад Те нећу спознати сву.
Можда је тако боље,
док све је претња и стра'
живот мој конча већ,
због чег' се страшно бојим ја.


КАДА МЕ ВРЕМЕ САХРАНИ

Цео СВЕТ је у мом срцу, велики и мали људи,
старци, старице, одрасли људи, омладина,
деца, бебе.., и сви анђели,
све живо и неживо, небо и земља,
рај и пакао... Бог и ђаво.
Бог ме никада неће напустити
сем ако ја не напустим Њега,
али ће чак и тада поћи у потрагу за мном
да види празнину у мом срцу
из кога је све изашло
пре но што је ђаво,
последњи излазећи из мог срца,
залупио за собом невидљива врата.
Када ме време сахрани неће бити бура.
Поветарац ће бити најјачи ветар,
неће бити осека ни плима
сем благог таласања површине воде
мажене поветарцем.
Када ме време сахрани
неће бити споменика на мом гробу,
нити гроба мога бити неће,
јер се празнина не треба сахрањивати.


ЗАМИСЛИ

Замисли најгори свет.
Замисли да је добар
и тај најгори свет.
Замисли наду у безнађу.
Замисли веру у безверју.
Замисли љубав у мржњи.
Замисли живот изван живота.
Замисли свет таме
и свет већи од ње саме.
Замисли када би тама била светлост,
колико ли би тада
светлости у светлости било.

Tweet