Љиљана Марић: Кад ти неко фали

1.

Глува тишина

У осами прозора
Звезде к’о ледени кристали
Кошава лишће ковитла
Страх се увукао у поре

Кроз тајне неба у ноћи

Тражим
Космос твојих очију

Мислима те стварам

Осећам те прстима

Ал’ јаук ветра

У стварност враћа

2.

Недостајеш ми

Снагом наде

Наћи ћу те

Да постанемо
И од љубави
Јачи

И ти знаш колико

Раздвојеност боли

А мисли кад се сударе

Десиће се чудо
Прасак ће да настане
И ко из ноћне тајне
Исијаће праскозорје
Нашег почетка

ТРАЖИМ НАДУ ЗА ДАН

Бесане ноћи

Вуку се дани
Згужване емоције
Сама у ћутњи
Тражим себе

Сузама испирам чежњу

Ледене капи
Mрзну душу
Много је туге
У чекању

Свуда трагови самоће

Кревет хладан
Отегла се ноћ
Трошим сате
За јутро нема наде

Хоћу да заспим

Да одем горе на суд
Доста је земаљске казне
И судбине
Kоја не пружа изборе

И ова ноћ ме болела

Чекајући да сване
Загледана у себе
Мислима
И снагом
Oдживљених мукa
Покрећем сећања

Тражим наду за дан

Трептајем трена

Облаком сна
И трагом маште
Био ми близак
Песмом ме дотако

Музиком речи
Вибрирало небо

Трептајем трена
Дугу створило

Кретох
А’л не смем даље
Јер иза дуге
Густе су магле

А хоћу
Песму да пишем
Помоћ ми треба
Ја не знам крај

Миловиди

Кишоносним облаком корачам
Светлолику зору дозивам

Душом изливен
Шапат ти шаљем
Цветним трагом
Мирисним ветром

Лептиром
Нечујних крила
Сунце ти шаљем

Миловиди
Да сјаје
Очи твоје

Tweet