субота, 02. август 2014.

Вукашин Лутовац: Лав Толстој: уметник, мислилац и проповедник

Толстојев портрет из 1887.
који је насликао Иља Репин
      Основи Толстојеве идеје и мотиви могу се наћи у његовим најпознатијим делима „Рат и мир“, као и у „Ани Карењиној“.  У тим делима  
  Толстој већ доказује истину првобитног модерног живота и лаж цивилизације, на којој се заснива живот друштва његовог времена.
  Толстој нам приказује двострукост тадашњег живота и морала. Приказује живот његових ликова у друштву с његовим условностима, с његовом обавезном лажју,  с друге стране, оно што мисле његови јунаци када се не налазе пред друштвом, и онда када су суочени са тајном постојања, да ли пред Богом или пред природом.
    Толстој износи истину до краја. Приказује истину живота блиску природи, истину рада, значај рођења и смрти у поређењу са лажљивошћу такозваног „историјског живота у цивилизацији“.
        Берђајев у „Руској идеји“ каже:
  „Истина је за њега у природно-несвесном, лаж у цивилизованом-свесном“.
       Тако да у Толстојевим делима имамо ликове који устају против неистине живота цивилизованог друштва и одлазе на село, у природу, и враћају се природи и народу.
     Берђајев у „Руској идеји“ указује на сличност Толстојевих идеја са идејама Ж.Ж. Русоа. Само што је за Берђајева Толстој дубљи и радикалнији. Толстој је био пун страсти и љубави према животу, али истовремено и аскета. Док Русоу није било познато и блиско трагање за смислом живота и тражење савршенства. Русо је писао о повратку из париских салона XVIII века у природу. Али код њега није могло бити Толстовљеве чисте љубави према једноставности, својствене руској души.
      Толстој се увек трудио да остане доследан истини божанске природе. Критикује прогрес и у њему види кретање које је супротно кретању према Рају, тј. Царству Божијем.
        Лав Толстој до краја остаје доследан. Он има све, привилегован положај са којим он не може да се помири. Тада, као и данас, људи су тежили богаству, угледу или слави. Толстој је све то имао и тога је желео да се одрекне. Он тежи крајњем и коначном савршеном стању. Толстој није био патриота, критиковао је државу, али је велику истину видео у руском народу и народном животу на селу.
        „Руски народ се увек односио према власти другачије него европски народи, он је увек гледао на власт  не као на добро, већ као на зло... Решити аграрно питање укидањем својине над земљом и другим народима показати пут разумног, слободног и срећног живота – изван индустријског, фабричког, капиталистичког насиља и ропства – то је историјска мисија руског народа“.
       Достојевски је у неким својим погледима близак Толстоју.  Обојица негирају европски свет, цивилизован и буржујски.
        Толстој је био пророк, проповедник и велики учитељ живота, попут Конфучија, Буде, Сократа, Исуса... Мудрост је повезивао са једноставношћу. Својом доследношћу Толстој је достигао једноставност. Многи га знају само као писац, док је Толстој сигурно и један од најзначајнијих мислиоца у светској историји.



Нема коментара:

Постави коментар