У издању Удружења књижевника ПОЕТА из Београда, Српског културно-информативног
центра у Бечу и Словословља, часописа за
књижевност, културу и уметност, ускоро из штампе излази нова књига љубавне и еротске
поезије „Сунцокрили небосклони“ аутора Петра Милатовића, књижевника и новинара,
члана УК ЦГ, УКС и аустријског удружења писаца.
Главни и одговорни уредник је Маг. Павле Џелетовић Иванов, у име издавача уредници су: Ненад Плавшић и Веселин П. Џелетовић. Предговор за ову књигу је написао Марко Паовица, Поговор Драган Мраовић, а књигу штампа АС-принт у Зворнику.
Ову књигу љубавне и еротске поезије аутор је поделио у четири циклуса: Сунцокрили небосклони, Девојачка душа у девојачкој свили, Сеоба путева, Срцолики темељи.
Како у Предговори истиче Марко Паовица, све Милатовићеве новије песме – изузимајући неколике које су својеврсни препеви каквог ликовног остварења песникове „ђаволице“ - представљају ватрометно раскошне поетске трансформације конкретног еротског чина.
Главни и одговорни уредник је Маг. Павле Џелетовић Иванов, у име издавача уредници су: Ненад Плавшић и Веселин П. Џелетовић. Предговор за ову књигу је написао Марко Паовица, Поговор Драган Мраовић, а књигу штампа АС-принт у Зворнику.
Ову књигу љубавне и еротске поезије аутор је поделио у четири циклуса: Сунцокрили небосклони, Девојачка душа у девојачкој свили, Сеоба путева, Срцолики темељи.
Како у Предговори истиче Марко Паовица, све Милатовићеве новије песме – изузимајући неколике које су својеврсни препеви каквог ликовног остварења песникове „ђаволице“ - представљају ватрометно раскошне поетске трансформације конкретног еротског чина.
Ношене еруптивном страшћу и необузданом
језичком енергијом, оне врхуне или у ирационалним, фантастичним призорима седмог неба или, ређе, у парадоксалности
чаровезне фолклорне фантастике:
„Дојахала је на дивљем вранцу / Гола до
воденице / Чврсто решена да провери /
Зашто се ђаво у поноћ / У камен воденички претвара/ Узнемирени
ђаво / Који се претходно / У воденички камен претворио / Од њене лепоте у
поноћ / Сасвим се људски раскаменио...“
(„Моћ жене“)
Отуд се и стварна жена ових Милатовићевих песама, својом очаравајућом
лепотом, наизменично пројектује у два поетска одраза – у небеско
астралном и у фолклорно мистичном. А сам еротски чин за овог песника нешто је
више је од обичног, профаног празника.
Као и код осталих истинских стваралаца, на доживљајној палети и на вредносној скали Петра Милатовића тај чин је у двојном знаку сакралне и мистериозне симболике.
Као и код осталих истинских стваралаца, на доживљајној палети и на вредносној скали Петра Милатовића тај чин је у двојном знаку сакралне и мистериозне симболике.
Духовном бићу он широм раскриљује небеске
двери, чинећи га бољим и племенитијим и сједињујући га са бескрајем у његовој
свакидашњој егзистенцијалној „плакаоници“.
С. К.
Нема коментара:
Постави коментар