 |
| Вукоман Бошковић |
***
„ДЕМОКРАТИЈА ЦВЕТА, А НАРОД ВЕНЕ.“
***
„ИЗ ЉУБАВИ, ПОЛИТИКЕ И САТИРЕ , РАЂАЈУ СЕ РОБИЈАШИ.“
***
„ОВАЈ СТЕПЕН СЛОБОДЕ ДОЗВОЉАВА НАМ ДА РАДИМО ИЛЕГАЛНО.“
***
„НЕСРЕЋНА БРАЋО У ТУЂИНИ, ПОМОГНИТЕ, СРЕЋНОЈ ,БРАЋИ У ОТАЏБИНИ.“
***
„ДОСТА СМО КЛЕЧАЛИ, ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПУЗИМО.“
***
„СРБИЈА ЋЕ ПОСТАТИ ЕКОЛОШКА ДРЖАВА, КАД ПОЧИСТИМО ЂУБРЕ СА ДЕДИЊА.“
***
„ОСЕЋАМ СЕ КАО ДОСТОЈЕВСКИ, ОКРУЖЕН САМ ИДИОТИМА.“
***
„УБУДУЋЕ ЋЕ НАС ЛЕЧИТИ ПСИХИЈАТРИ. МИ СМО ЗДРАВ, АЛИ ЛУД НАРОД.“
***
„ПРОШЛИ СМО СИТО И РЕШЕТО, ЂУБРЕ ЈЕ ОСТАЛО НА ПОВРШИНИ.“
***
„СЛУШАЈТЕ ГЛАС НАРОДА. ОН ЦВИЛИ.“
***
„НЕ ИДЕМ У ЦИРКУС, РЕДОВНО ГЛЕДАМ СКУПШТИНУ.“
***
„НИЈЕ НА КОСОВУ СВЕ ЦРНО. ГЛЕДАНО ИЗ ПТИЧИЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ, ОНО СЕ ОДАВНО БЕЛИ.“
***
„СРПСКА СЕ ТРУБА С КОСОВА ЧУЈЕ. ОПЕТ НЕКИ ПОСМРТНИ МАРШ.“
***
„ОНИ СУ ДАЛИ ПЕЧАТ НАШЕМ ВРЕМЕНУ, ЗАПЕЧАТИЛИ СУ НАМ СУДБИНУ.“
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Вукоман Бошковић, књижевник и новинар, рођен је 28. априла 1947. године у селу Потрк, код Бијелог Поља (Црна Гора).
Основну школу завршио је у Потрку и Томашеву, Гимназију у Бијелом Пољу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Песме је почео писати и објављивати као гимназијалац и студент Београдског универзитета у многим часописима и новинама: „Младост“, „Зум Репортеру“, „Провинцији“, „Стигу“, „Стражилову“, „Фронту“, „Јежу“, „Песничким новинама“, „Сремским новинама“, „Каландару“, „Борби“. Често су му песме и сатирични стихови презентовани у радио и телевизијским програмима.
Објавио је следеће књиге:
- „Сновиђења“ (Сусрети – Умаг, 1976. године)
- „Побуњене мисли“ („Бата“ и „Беофеникс“, Београд, 1997. године)
- „Потребни су нам добровољни даваоци крви“ („Рад“, Београд, 2000. године)
- „Бесконачни бисери“ („Беофеникс“, Београд, 2006. године)
Основну школу завршио је у Потрку и Томашеву, Гимназију у Бијелом Пољу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Песме је почео писати и објављивати као гимназијалац и студент Београдског универзитета у многим часописима и новинама: „Младост“, „Зум Репортеру“, „Провинцији“, „Стигу“, „Стражилову“, „Фронту“, „Јежу“, „Песничким новинама“, „Сремским новинама“, „Каландару“, „Борби“. Често су му песме и сатирични стихови презентовани у радио и телевизијским програмима.
Објавио је следеће књиге:
- „Сновиђења“ (Сусрети – Умаг, 1976. године)
- „Побуњене мисли“ („Бата“ и „Беофеникс“, Београд, 1997. године)
- „Потребни су нам добровољни даваоци крви“ („Рад“, Београд, 2000. године)
- „Бесконачни бисери“ („Беофеникс“, Београд, 2006. године)
Песме су му заступљење у неколико зборника и антологија поезије и сатире: „Звездана равница“ по избору Мирослава Арсића, „По мору сећања“ по избору Драгомира Брајковића, „Енциклопедија афоризама“ по избору Весне Денчић. Награђиван је за поезију и сатиру. Превођен је на италијански и македонски.
По мишљењу критичара, Бошковић је песник суочен вечним темама: љубав супроставља мржњи, исмејава глупост, похлепу, неморал истичући универзалне вредности естетског и етичког као креацију људског духа, као модела егзистенције. Кроз његово литерално стваралаштво присутна је идеја водиља и хуманистичка мисија у одбрани правде, истине, етике и достојанства људског рода. Он жигоше све негативне друштвене појаве и доводи их до апсурда што његову убојиту сатиру уздиже до филозофског трона.
Бошковић ради као генерални секретар Удружења параплегичара Београда и својим стручним радом и ангажовањем доприноси да ова инвалидска хуманитарна организација ужива високи рејтинг у друштвеној заједници. Обављао је функцију генералног секретара Савеза параплегичара Југославије од 1987. године до њеног распадања након грађанског рата. Истовремено је оснивач и директор Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида „Беофеникс“ које се бави издавачком делатношћу и едукацијом особа са инвалидитетом кроз пројекте:
- „Школа компјутера“
- „Уметничка радионица“
- „Школа сито-штампе“ и сл.
По мишљењу критичара, Бошковић је песник суочен вечним темама: љубав супроставља мржњи, исмејава глупост, похлепу, неморал истичући универзалне вредности естетског и етичког као креацију људског духа, као модела егзистенције. Кроз његово литерално стваралаштво присутна је идеја водиља и хуманистичка мисија у одбрани правде, истине, етике и достојанства људског рода. Он жигоше све негативне друштвене појаве и доводи их до апсурда што његову убојиту сатиру уздиже до филозофског трона.
Бошковић ради као генерални секретар Удружења параплегичара Београда и својим стручним радом и ангажовањем доприноси да ова инвалидска хуманитарна организација ужива високи рејтинг у друштвеној заједници. Обављао је функцију генералног секретара Савеза параплегичара Југославије од 1987. године до њеног распадања након грађанског рата. Истовремено је оснивач и директор Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида „Беофеникс“ које се бави издавачком делатношћу и едукацијом особа са инвалидитетом кроз пројекте:
- „Школа компјутера“
- „Уметничка радионица“
- „Школа сито-штампе“ и сл.
Као директор и главни уредник приредио је и написао рецензије за више књига поезије, прозе и сатире. Неке од објављених књига добиле су награде и признања на међународним и домаћим књижевним конкурсима. Више година радио је као водитељ и уредник ТВ емисије „Путеви хуманости“ на ТВ Студио Б.
Аутор је и коаутор великог броја стручних радова из области инвалидске проблематике и социјалне заштите.
Радио је као новинар у месечном магазину „Вива“ као уредник и аутор „Оскара хуманости“ где су представљани и номиновани најхуманији појединци или фирме које доприносе квалитету живота особа са инвалидитетом.
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Као признање за хуманитарни рад добио је велики број плакета, захвалница, повеља и диплома од струковних организација, удружења особа са инвалидитетом, образовних установа, спортских асоцијација, здравствених установа и установа образовања и културе.
Од 2004. године је потпредседник Међународног парламента „Живети без граница“ са седиштем у Бордоу. За допринос и афирмацију квалитетнијег живота и права особа са инвалидитетом добио је од Светског парламента награду „Основ живота“, 2008. године.
Председник је Координационог Одбора инвалидских организација и удружења Београда.
Радио је као новинар у месечном магазину „Вива“ као уредник и аутор „Оскара хуманости“ где су представљани и номиновани најхуманији појединци или фирме које доприносе квалитету живота особа са инвалидитетом.
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Као признање за хуманитарни рад добио је велики број плакета, захвалница, повеља и диплома од струковних организација, удружења особа са инвалидитетом, образовних установа, спортских асоцијација, здравствених установа и установа образовања и културе.
Од 2004. године је потпредседник Међународног парламента „Живети без граница“ са седиштем у Бордоу. За допринос и афирмацију квалитетнијег живота и права особа са инвалидитетом добио је од Светског парламента награду „Основ живота“, 2008. године.
Председник је Координационог Одбора инвалидских организација и удружења Београда.
Нема коментара:
Постави коментар