петак, 22. август 2014.

Горјана Ана Дабић: Из ове земље вера је никла

ДАРУЈЕМ СЕБЕ

Дарујем себе времену
по којем газиш ти
на овом белом камену
моје тело ври.


Остављам траг стопала
по срцу ти крстарим
нека ме јарост спопала
да ти се подарим.


Дајем се вољом жеље
одјек чекам од тебе
док море поглед меље
ја ти дарујем себе.



Низ пучину плаву пловим
праћена криком галеба
у песми љубав словим
душом која те треба.


Дарујем себе без стида
срце разум ми уби
ти, снаго мог вида
море нас сада љуби.


ИКОНА

У светлости светог мира,
где кандило пламен баца,
душу такне, очи дира
светост мајки и отаца.


Један корак преко прага,
на улазу светог храма,
миром неким савлада ме
са свим својим иконама.


Где год очи да окрену,
руком крст ка себи дајем,
у икону гледам Њену,
с молитвама не престајем.


У очима, чини ми се,
на икони Мајке Божје,
ко да суза појави се
да ми душу помилује.


Молим ти се Света Мати,
од Свевишњег Оца тражи
да љубав у људе врати,
зло да склони, мржњу, лажи.


И осмех ми Мати даде,
са иконе благост блиста,
у душу се врате наде
некако ми сада чиста.


Још кандило пламен даје
усред овог светог храма,
миром неким утеши ме
са свим својим иконама


Не да вера и три прста
у светлости светог мира,
да ослаби вера чврста,
душу такне, очи дира.



БОЖУР

Сред небеског снева туге
Зачела се бол велика
Тлом светости јашу слуге
Крвљу топи ова слика.


Савио се под теретом
Цвет божура црвен пушта
Црна војска са покретом
Гази, мрви, не пропушта.


Са икона сузе точе, лију
Светиња се оплакује
Страх сад слути погибију
Река бола запљускује.


Понавља се записано
Божур вене, главом клону
Нечастивом одабрано
Одузима одјек звону.


Охрабрено зло наступа
Неће дуго, Бог се чује
Неће корен да ишчупа
Божур ћути, ишчекује.


Засијаће крст светости
Изнад поља црвеније
Ишчилиће све жалости
Зло од Бога јаче није.


Србин крочи, крст у души
Вером својом да надјача
Божур цветом да угуши
Све одјеке тешког плача.


Србин срце није дао
У грудима јоште бије
Светињу је одабрао
Божур неће да се крије.


Сред пољане обожене
Где крст часни јоште сија
Сузом светом наквашене
Божур цвет ће да проклија.



ЗАВЕТ ЗА РОЂЕНЕ

Траже се по рањеним пољима
невидни себи, крсту распетом
док су падали под копљима
вечни у времену сапетом.


Земљом ходају Божији пастири
што се напајала крвљу ратника
из ње су рођени манастири
заклон бесмртних смртника.


Крваре слова у реду славе
белег храбрости завек стоји
небо чува звезде блиставе
овој земљи вечни хероји.


Остао корен заветне моћи
будуће расте, рођење крсти
спомен ће храбрости помоћи
да веру у себе јаче причврсти.


На Газиместану јечи молитва
вечно живих небеског миља
из ове земље вера је никла
црвеног божура и босиља.



КЉУЧ СУДБИНЕ

Брстим полако сузе скривене
једну по једну из душе кидам
газим трагове где су бачене
звезде које упорно скидам.


Са тобом у себи срце кушам
жељено ништа не исправља
разум одбијам да послушам
душом мојом љубав управља.


Залуд ми туга шаље сигнале
заболи лудо, сузу извуче
за ову љубав плаћам пенале
зато ме туга немилосно туче.


Нека удара, нек ме растури
неће срце да те откине
време чува љубав у љуштури
отвориће је кључем судбине.




БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

        Горјана Ана Дабић рођена 28.10.1959.г. у Београду. Мајка је троје деце и бака две девојчице.. Својим учешћем на многобројним песничким дружењима, као и на разним манифестацијама почиње са јавним представљањем својих ауторских радова, са великим успехом. Добитник је бројних признања и награда. Учесник је великог броја књижевних манифестација. Многа поетска остварења нашла су места у зборницима како у Србији, тако и у бившим републикама. . Издала је прву збирку поезије. Издавач Удружење писаца „ПОЕТА“ из Београда под називом „ОЧИ ГОВОРЕ“.Члан је Удружења писаца „ПОЕТА“ Београд, Клуба писаца ЧУКАРИЦА, Књижевне заједнице Југославије, почасни члан ПОЕЗИЈЕ СТЕНКА, члан СКОР-а Нови Сад, као и председник Градског одбора Београд Удружења Србско – Руског пријатељства „ПРАВОСЛАВЉЕ“.
      Опробала се и у прозним радовима, што јој је донело додатни успех освајањем нових признања. Такође, своје стваралаштво усмерава и на дечију поезију, због чега је, подстакнута изванредним реакцијама деце, у припреми прва збирка песама за децу.



Нема коментара:

Постави коментар