недеља, 03. август 2014.

Велике љубави великих људи: Последња сеоба Милоша и Виде Црњански


Милош и Вида Црњански у свом стану
у Београду после повратка из емиграције
Те вечери на железничкој станици је обећао да ће јој писати, а већ сутрадан је првим возом стигао у Париз. Постала је његов сан од кога није могао, ни желео да одустане.
      Он је био млад, учен човек, вечито са књигом под мишком. Држао се на дистанци, па се о њему говорило као о лепо обученом, екстравагантном, али уображеном занесењаку. Она је била ћерка бившег дворског саветника и писца, Добре Ружића. Важила је за једну од најлепших девојака Београда. Сви који су их познавали, о њима су говорили у једнини, као о целини коју је неотуђива љубав створила – Милош Црњански и Вида Ружић, касније Црњански.  
      Са камашнама на ногама и плавим шеширом на глави, Црњански је редовно слушао предавања на Београдском универзитету. Био је веома запажен од стране девојака, а како је често и био у њиховом друштву, глас женскароша га је већ тада пратио. Ипак, његову љубав и пажњу је трајно освојила девојка која је пред један час историје на столицу поред своје ставила шешир, дајући свима до знања да је то место заузето. Млади песник који је волео да се шали, а и да пецка, сео је баш на то место. Госпођица Ружић га је погледала збуњено и покушала да му објасни да то место чува за пријатељицу. Не допустивши јој да заврши реченицу, одговорио је: „Заузето? Па, за мене наравно“. Од тада је место поред ње, заувек постало заузето.
     Њена породица није одобравала ову љубав. Нарочито се противио њен стриц, Жарко Ружић, који је братаницу већ обећао једном краљевском официру. Мада је Вида била позивана на дворске балове, није престајала да се виђа са Милошем. Не знајући како да их раздвоји, стриц их је једно вече на Славији сачекао мотком! Песник је некако избегао тучу а Вида успела да стрицу отме палицу. Да би смирила овакву ситуацију и бес породице, решила је да оде у Париз. На уласку у воз, Милош је обећао да ће јој писати, али бура емоција која се одвијала у песниковој глави га је натерала да учини нешто што је овој причи донело потпуно неочекиван расплет. Без размишљања је ставио кућу у Панчеву на "добош", а Париз је већ сутрадан поред Виде, дочекао још једног госта. “Делећи са њим радости његове славе и горчину његовог страдања“, Вида је остала са Милошем до краја живота. Венчали су се 1921. године.
     Како је Милош био противник Тита и комунистичке идеологије, брачни пар Црњански је остао да живи у емиграцији. Да би преживели у Лондону, он је радио као књиговођа обућарске радње и разносио књиге на Пикадилију, а она је шила лутке и хаљине за модну кућу “Херодс”. 
      Живот као да је сплео вео драме парадокса око Милоша. Од посвета на књигама које су великог писца могле да коштају живота и натерале га да живи у егзилу, до вечите потраге за новим женама које су му пружале само чулну љубав. Од младог новинара колебљивог опредељења, Црњански се винуо у песника и романсијера највишег реда који стилом и слободом речи представља прекретницу наше новије књижевне историје. У емотивном животу, иако ожењен, остао је кицош и женскарош. 
       Можда необично, али ево како је Вида о љубавним излетима њеног Црњанског говорила:
      Много је волео жене. У Лондону сам га лично виђала на улици са дамама, он застане, уплаши се. А ја само махнем руком, знам да ће доћи кући. После ми све исприча.
         Без обзира на његове излете у покушају да сазна ко је та дивна, лепа, страсна, међу огледалима и чашицама у сумраку кафане, Црњански је обожавао своју супругу. О томе између осталог сведочи и једно писмо које јој је написао по повратку из емиграције у Београд, 1965. године. Оно никада није стигло на лондонску адресу а сачувала га је њихова пријатељица, Вукица Прица. Део тог писма гласи овако:
       Драги мој Шошо,
       Задржи место у аероплану за горње датуме, а увек можеш изабрати дан кад је леп. Дочекаћемо те на аеродрому.
     Ја имам много пријатеља, овде, више него што сам мислио. Међутим, као филмским глумцима, фамилија се јавља и намеће и ако фамилија није. А треба да те припремим и на то, да и тебе очекује мало изненађења, не само сасвим лепих, од фамилије, како о њима чујем. Све је то la comedie humaine. Сачувај свој нормални притисак и смеј се.
     У сваком случају схвати да се наш живот мења, па и ако је свака будућност људи, увек, неизвесна, веруј у своју звезду. Главно је да се волимо и да хладно управљамо наш мали чун.
      Сети се нашег чамца у Версаљу.
      Обожава те Твој Црњански
      Милош Црњански је своју животну "Сеобу" завршио 1977. године у Београду. Кажу да су његове последње изговорене речи биле доказ вечне љубави: “Воде” и “Видо”. Његови пријатељи тврде да је у самртном часу понављао жељу да када дође време, његова супруга почива поред њега.
       Живот без Милоша за Виду је изгубио сваки смисао. Поживела је још толико да завешта средства за оснивање Задужбине “Милош Црњански” која ће трајно чувати успомену на великог писца и бринути се о објављивању његових дела у земљи и иностранству, а онда, само десет месеци касније је и она склопила очи са његовим стиховима на узглављу:
       “А кад ми глас и очи дах упокоје, ти ћеш ме, знам, узети у крило своје”.
     Она је сахрањена у гробници породице Ружић на Новом гробљу, а он у Алеји заслужних грађана. Заоставна жеља Црњанских да почивају у истом гробу и након скоро четврт века, није испуњена. На тај начин су Чарнојевића српске литературе против његове воље “развели” од жене која је шест деценија била његов верни пратилац, од Виде, једине среће у његовом животу, како је у једној својој књизи записао.



Нема коментара:

Постави коментар