петак, 08. август 2014.

Марица Радић Видић: Ходам са небом у очима

ЗВЕЗДО                        

(мојој Александри)
                 
Кад пожелим
у очи моје
небо стане цело
не питајте
како

потом

по животној жици ходам
ко је пробао
зна
није лако


ал' звезда постоји на небу том
кад се умори
на длан ми стане



зато ходам са небом у очима
бојим се
сјај да не престане


понекад
кроз трепавице свилене
отму се небу
кише бисерне


крадом
облаке некуд склоним
и путању сјајну
осмех испрати


звездо
небо за тебе чувам
кад се умориш
на длан ми сврати





ТРАЖИМ

Тражим
непознатог сликара
што је осликао крила лептира
да ослика и моју душу
мирисима цветова
неубраних
на пољанама

нека измеша све боје свитања
у планинама
и плавих облака
заспалих
у твојим очима




СЛОБОДА

Пробуди се
погледај небо
облак ти нешто казује
док путује
пространством осмеха


послушај ветар
поиграва се
у крошњама голим

о како ветар тај волим
док лишће утабано
ћути и снива



Р У К Е

Не дам ти више руке
којима цео живот пружах
на длановима линија свака
испрекидано сведочи

празно небо цело
стало је у моје очи

видици згрчени губе се

ћутиш
и ја ћутим

једино тако још
додирујемо се
 


КАД ПОЖЕЛИМ ДА СЕ ВРАТИМ

Јутром чујем
улицу младости
јечи
јечи

у сумрак
шеретски се смеје тражењу мом
а небо црвено
Сунце скрило
сетим се
некад је тако плаво било

да се вратим
коме да се вратим
само сене
ходале би око мене
а они што се сенама не клањају
из улице исте
мене би препознали

црне очи памте

прострелили би ме погледима
по грудима
по коленима
кад пала не би
одвојили би раширене руке
од мог тела

мало ли је
мало ли је
осакатити опет зар

а очи
оставили би ми
заувек отворене
жељне
кажњене




БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ
Марица Радић Видић живи у Адашевцима, код Шида, Србија.

Члан КК „Благоје Јастребић“-Вашица, чпан КК „Мирослав Мика Антић“-Инђија, члан Међународног удружења књижевника и сликара „Стихом говорим“- Бијело Поље.


Поезију објављивала у више заједничких зборника у земљи и иностранству.


Награђивана и похваљивана.


У припреми самостална збирка поезије „Нека ми неко упали звезде“.



Нема коментара:

Постави коментар