Зоран Јелић Зозон: Снови остају и пре и после

   

Зоран Јелић Зозон

                  ***

Рекли су ми: Tражи,

и када је нађеш
ти ћеш је познати.

У овом свету лажи

ако се снађеш
љубав ћеш спознати.

Тражио сам, чекао.

Искрено се борио,
трудио и патио.

Да бих је стекао.

За себе је створио,
наду у живот повратио.

Када је она хтела

тихо је мени дошла.
Створила лепе тренутке.

Али је убрзо свела.

Ко летња ноћ прошла,
побегла , отишла ћутке.

Тражити више нећу.

Ако ме хоће,
нека ме нађе. 

Пронађи ме уз свећу.

Забрањено воће
бићу ти најслађе.

     ***

У овој блиставој гомили песка,

ти си мој драги камен.

У овој бескрајној пустињи душа,

ти си мој гутљај воде.

У овој прашуми голог дрвећа,

ти си моје олистало дрво.

У овом свемиру мрачних планета,

ти си моја сјајна звезда.

У овом мору преслане воде,

ти си моја слатка кап.

У овом животу препуном туге,

ти си моја једина срећа.

У мом телу куца велико срце,

ти си његов сваки откуцај.

    ***

Додирни ме уздахом,

из дубине својих,
малих скривених жеља.

Ухвати ритам мог срца

и заувек га стави
у своје очи и душу.

Не тражи смисао

у овој поплави бесмисла.
Само зажмури и пожели.
Истога трена бићу ту.

И кад сам далеко, ја сам ту.

И кад си тамо, ти си овде.
И кад нисмо скупа, ми смо заједно.

Сањај бескрајно,

jер снови остају
и пре и после сада.

Певај и играј,

док си део игре.
Уживај док траје.

Живот не свира

увек твоју песму.
Само зажмури и пожели.
Истога трена бићу далеко.

И кад сам далеко, ја сам ту.

И кад си тамо, ти си овде.
И кад нисмо скупа, ми смо заједно.

        ***

Ако неко покуша

да ти се ушета у живот,
не дозволи му да то буде тихо.
Не дозволи да ти пробуди осећања и оде.
Ако неко покуша .
Не дозволи му или га загрли страсно.
Нека срце бира.
За нас је рано.
За нас је касно.

Ако неко покуша

да ти спомене мене,
не дозволи му да то буде тихо.
Не дозволи да ти пробуди сећања на мене.
Ако поново покушам.
Не дозволи ми или ме загрли страсно.
Нека срце бира.
За нас је рано.
За нас је касно.

     ***

Кад невреме прођеш

и станеш на лопту.
Шамар кад удариш
свом прошлом животу.
Пожелиш да дођеш,
поклониш лепоту.
С' истином судариш,
прихватиш доброту.

Чекаћу те тамо

где ноћ чека зору.
Небо своју боју
где дарује мору.
Пожели ме само,
урежи ми бору.
И сваку ми своју
ти подари пору.

   ***

Поклони ми мало светлости своје

у ове дане тмурне и сиве.
Пусти да нам се мешају боје.
Нека нам дивље страсти оживе.

Осмехом својим нацртај дугу.

Нека лепрша лепота твоја.
Из мога срца истерај тугу.
До краја времена остани моја.

Обоји ме бојом очима својим.

Пробуди ми чежњу, не дај да спава.
Крв нека кључа венама мојим,
на твоје ми се груди наслони глава.

Нек буду четкице руке твоје

а моје тело основна боја.
Насликај слику, љубав, нас двоје.
Заувек остани само моја.

   ***

Тишина!!!

Хоћу да чујем ехо

свога шапата у ноћи,
којим дозивам снове
у које ћеш доћи.

Сенке твојих усана

нек се чују само
кад пољупцем додире
једно другом дамо.

Страст нек пише ноте

за дрхтаје твоје.
Ушуњај се тихо
сад у снове моје.

Разбуди ми љубав

што у срцу дрема,
и кад се пробудим,
немој да те нема.

Тишина!!!

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

       Зоран Јелић Зозон је рођен 15.марта 1965.год у Сремској Митровици где је завршио средњу школу.Гитара и песме га прате од малена.

      Објавио је збирку песама Без наслова 2012. године. Ожењен је, живи и ствара  у Новом Саду,а живи животом вечитог сањара,како сам има обичај да каже за себе.

Tweet