ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ: СЕМБЕРИЈСКИ СЛАВОЛУК

Семберијски славолук

Семберијо, чујем твоје звуке
у туђини, мили завичају,
док ти свијетле градим славолуке
и сјећања на тебе цвјетају.

Свијетом лутам, а ти ми у души
топлину ти још осјећам руке,
носталгија за тобом ме гуши,
ја ти мајко, зидам славолуке.

Један лук је у родном Модрану
други блиста у Гетеовом граду,
повезује лијепе ријеке двије.

 Дрина Мајни да шаље поруке.

„Једно дијете равне Семберије
                                                                                        завичајне створи славолуке.“

Што те нема

Не чујем ти дуго корке у мраку,

ни капије шкрипу, да отвараш руком.

Гдје си да ме штитиш, крхку и нејаку,

на огњишту нашем што градисмо с муком.

Не видим те више на старом бунару

одавно те нема - није нам се дало;

некад нам је гнијездо срећом одисало,

а сад само ћуте слике на дувару.

О, гдје си сада у ове ноћи црне!

У самоћи дугој што се с тугом сплела,

да се јавиш вриском који лампе трне

и који је некад разгонио сјела.

Прикради се дођи изненада бани.

Онако к'о некад - кршан горостасан

подвикни из гласа - оштро громогласан

и на прагу куће к'о заштитник стани.

О, гдје си сада, слободо и снаго!

Да одбраниш шуме, воћњаке и њиве,

гдје откосе густе некада си слаг'о

и садио трешње, јабуке и шљиве.

О, гдје си сада, уснули славују!

Прерано си засп'о, не чујем ти поја.

Огласи се пјесмом, да те опет чују

они што разносе капље нашег зноја.

О, гдје си сада, моја звијездо сјајна!

Што живота мога водиља си била,

док је мирним током протицала Мајна,

путања се твоја крадом угасила.

Бар у снове дођи и реци ми како.

Лавовски се борим с гладним курјацима,

пружи сламку спаса, јер није ми лако

да очувам гнијездо нашим унуцима.

Песме су узете из збирке "Семберијски славолук" 

Tweet