субота, 19. јул 2014.

Душан Живковић:Песник неће никад да се каје

Душан Живковић
ДУША У МЕНИ

У мислима мојим ти си привиђење
од тананих нити љубав наша ткана
са питањем сталним: кол'ко волиш мене
ил' си само зебњом својом очарана.



Маштом мојом ја сам тебе осликао
срце поклонио да ти снагу даје
кол'ко ће да боли, ни сам нисам знао
зато песник неће никад да се каје.



Давинчи те не би тако насликао
ко из моје главе што си ишчилила
да ходаш по земљи, он би избрисао
живот без живота, ти си измислила.



Живиш негде тамо, са својом тугом
душу ја ти чувам, у себи је носим
тело своје дајеш неком другом
с лепотом у себи, животу пркосим.




КАКО СУЗЕ НАЗВАТИ


Та суза,
што низ бразду,
животом исклесану,
склизну,
говори језиком ћутње.
Изазвана је,
теби нејасна,
зашто је кренула.
Срећом или тугом
прозвана,
на бради јој ушће,
капима
заборав тражи.
Можда је радост
понела на пут
да се с тобом
сретне.
Како је назвати
кад је хтела
теби се показати.


СРБИН ЈЕ ОВО

Гледај сине на њиви човека
оног што небо мери, кишу чека


за плодове земље, што деда је сков'о
еј, сине, Србин је, тежак је ово.


Док воћке сече и сваку мази
виноград сецка, а при том пази
како ће му срочити свако слово
љуби те отац, Србин је ово.


Храни он стоку и свима тепа
меље кукуруз, слика прелепа
рекоше неки, домаћин, чово
сети се синко, Србин је ово.


Поврћа разног врт је препун
двориштем шета све што има кљун
деда, па отац, је то основ'о
унук наставио, Србин је ово.


Село је његова животна мука
и увек фали по нека рука
да буде боље, уз Божије слово
ма сине татин, Србин је ово.


И онда смирај, сунце кад зађе
село утихне, ноћ кад нађе
вољену помази храпавим прстима
за Србина сине, још наде има.








БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ
        Душан Живковић је рођен 11.јуна 1955. године у Бијаковцу испод легендарне Козаре. Са три године, како сам воли да каже,  донет је на београдску калдрму.
      Поезију пише од своје осамнаесте године. Аутор је збирке љубавне поезије „САМО ЗА ЉУБАВ“ у едицији САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА издавача СВЕТ КЊИГЕ из Београда.
Члан је Клуба писаца Чукарица, Књижевне заједнице Југославије, Поезије Стенка, СКОР-а Нови Сад, уз то обавља функцију секретара Градског одбора Београд Удружења Србско-Руског пријатељства „ПРАВОСЛАВЉЕ“.
      Добитник је бројних признања и награда за своју поезију. Са својом поезијом заступљен је у великом броју зборника, како у Србији, тако и у бившим републикама.




Нема коментара:

Постави коментар