Милијана-Мика Голубовић: Додирни ме погледом

Милијана-Мика Голубовић

МУК.....

Искорак из
оног јуче
и улазак у оно сутра
претвори ме у ватру жеља.
Огрнута истином
ноћи ,  отиснух се
низ улицу  сањара.
И данас ходамтом
том  улицом,
гоњена шапатом
уличних светиљки,
тражећи одговор
који се заглавио,
између  сазвежђа
и оног данас
и ту стоји као   МУК....

ПУЦАЊ У ОСЕЋАЊА

Бојим те
у маглу привида,
шарам нитима уздаха
и потапам у дубину
осмеха.
Пуцај у осећања,
нека крваре
жеље
и претворе поглед
у реку булки,
која ће поплавити
све пред хоризонтом,
И за собом оставити
мрежу  у којој  ћемо
бити заробљени за увек .
То „ропство „је ,
 ЉУБАВ


КОЛЕВКА СРЕЋЕ

Додирни ме погледом,
помилуј осмехом,
пољуби срцем,
подигни уздахом,
ма узми ме, душом.
Уљуљај колевком среће
зањиши кроз живот,
да срећа пршти
у бојама дуге
а ја спавам
на латицама живота,
као уснила бајка
у бескрају сазвежђа.
    

ПОКЛЕКЛО  СРЦЕ

У тами немира
стојим тако,
очи упрте у сенку неку
а туга на рамену чучи.
Не , нећу ићи тамо,
тај пут је бодљикав.
Туга ме гура у леђа,
ноге измичу
а мисао, клизи
као пешчани сат.
У шаци време,
стежем све јаче
не дам , заустављам.
Није за мене!
Месец ме опомиње,
вуче за рукав.
Стојим као сенка.
Куда? Упрежем снагу
у два вранца,јурим,
док мисао клизи по песку.
Возим се по линији  живота,
стижем да подигнем
поклекло срце
и напојим- љубављу.
                                      

ОТКИНУТО ВРЕМЕ

Играју срца на води.
Таласају зрела жита.
О, равницо
медна и плодна..........
Јурим по салашу
ждребицу разуздану.
Намичем ноћ на дан.
Откидам ти време,
док испијам вино
из чаже где осташе твоје усне
и хватам пољубце
које остави на мом врату.
О , равницо медна и плодна,
покажи ми пут до ње,
да зароним у осећања њена
па макар ми био задњи пут


 

Tweet