Петар Милатовић: Сунцокрили небосклони

Заљуљала небо плаво
У бунилу мајског дана
Косом лепршавом
Чежњом офарбана

Бијела орхидеја на столу
Исијава отменост љупку
Срцем jе облачим голу
И космос палим на пупку

Нека се дамари онебесе
У сунцокрилом небосклону
Срцолике ријечи да се десе
Да у вјечност бића тону

Груди небом миришу
На стази нашега спаса
И богови ево кидишу
На сису која таласа

И помјера све врхове
Да ред љепоте устали
Да наше насликаш снове
Како би сви небо имали


У говору и у твору
И ову општу плакаоницу
У лијепу претворили зору
Срца исповједаоницу

Сунцокриле небосклоне
Сви ће имати као тапију
Ако озоримо све сутоне
Сјенку освијетлимо свачију

И онда ћу да поведем
Твоју ногу по ливади
Рушићу небески бедем
Да по небу цвијеће садим

Правићу кревет сунчани
Од тих твојих слутњи бијелих
Капљо зоре на мојој рани
Да сликовити будеш стих

Који краси усну твоју
И раскошна бедра бијела
У мом срцоликом зноју
Лијепо си окупана цијела

Руком дижем небосклоне
У нагости сунцоликој
У лијепој њежности тонем
Да ти успавам неспокој

Па тако зором сањива
Црног коња гола јашеш
Лепото неба чежњива
Марамом облаку машеш

Завела си орла у лету
Изнад гнијезда плаветнила
На том небеском кревету
Божанска је ватра била


Беч, април 2008.

Биљешка о пјеснику

       Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права. Члан је УК ЦГ, УКС и аустријског удружења писаца.

      До сада су му објављене следеће књиге:

1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;

2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;

3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;

4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;

5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.

6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.

7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.

8 У име народа (коментари, есеји и поле- мике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.

9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).

10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.

11 Лов на Тита (романсирана исповијест српско командоса) Београд 1991.

12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.

13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.

14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским  прекоморским земљама) Беч 1992.

15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.

16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.

17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.

18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.

19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994.

20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.

21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.

22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994

23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања

24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.

25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.

26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.

27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.

28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.

29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч.

30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Беч 1999.

31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.

32  Kommissare in Soutane – Kommuni- stische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.  Frankfurt am Main 2010. 

33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.

34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.

35 Рођени странци, приповијетке, Београд- Беч 2013.

36 Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица 2014.

Добитник је  многих књижевних награда од којих издвајамо:

прву награду на књижевном конкурсу радија у Подгорици 1962. године (тада је аутор имао свега 12 година живота);
прву награду на песничким сусретима у Подгорици 1968. године,
трећу награду на песничким сусретима у Подгорици 1969. године;
прву награду на Првом краљевском књижевном конкурсу после Другог светског рата 1992. године у Београду;
Повељу Академије „Иво Андрић“ за животно дело  у Београду 2013. године.

Tweet