ХУМАНИТАРНИ ПРОЈЕКАТ: ПРЕВОДИЛАЧКО СРЦЕ




Олгица Андрић, судски тумач
за италијански језик
и професор италијанског
и португалског језика

       Хуманитарну акцију "Преводилачко срце" коју је покренула Олгица Андрић, професор италијанског језика и судски тумач за италијански језик из Новог Сада, је наишла на позитивне реакције колега и колегиница, који су се прикључиле пројекту. Наиме, ради се о акцији са циљем да свима онима којима је потребно лечење у иностранству поступак буде олакшан.

         О неопходности, одзиву медија, колега и сложености пројекта прича оснивач, проф. италијанског језика, Олгица Андрић.
      Преносимо интегралну верзију интеврјуа (питања је послала новинарка Андријана Цветичанин, за сајт Inkluzija -
http://www.inkluzija.gov.rs)

         Интегрална верзија интевјуа за сајт Инклузија, питања је послала новинарка Адријана Цветичанин.
          Пошто на сајту нису имали простора да објаве интегралну верзију интервјуа, овом приликом је стављам као прес клипинг, на располагање свим новинарима који желе да објаве причу о нашој мисији, раду, плановима и тежњама.

Link FB grupe: https://www.facebook.com/groups/prevodilacko.srce/

Контакт e-mail: prevodilacko.srce@gmail.com
Lista prevodilaca koji su se priključili akciji:
 https://docs.google.com/spreadsheet/ccc?key=0AiRFbL6uc9FndC0xZFZtQ2FPZ2xNNmdwOXJLSGRJNlE&usp=drive_web#gid=0

Formular za prevodioce koji žele da pristupe:
https://docs.google.com/forms/d/1-Z6SP8U5sptylEVBSmTwJBtNrEQKZ3NkvITJ_b22BfI/viewform

Integralni tekst sa bloga: http://oljafiore.blogspot.com/2014/02/u-susret-trecem-roendanu-bloga.html

Za vesti koje su već objavljene u medijima, ukucajte u pretraživaču pod navodnicima „Prevodilačko srce“.

Olgica Andrić

 

Odgovori: Olgica Andrić

1.Na blogu ste opisali podsticaj da počnete sa humanitarnim radom prisustvujući jednom koncertu takvog karaktera. Opisali ste kako ste se tada osećali. Kakva su sada Vasa razmisljanja i emocije kada ste za kratko vreme uspeli da započnete nesto što u Srbiji niko nije pre Vas? I, nailazi samo na pohvale i kao pozitivan primer visoke humanosti.

Možda je takvu akciju trebalo pokrenuti i ranije, ali, mogu reći da su se tek nedavno za to stekli uslovi, jer kao sudski prevodilac za italijanski, mogu ipak da iskoristim to zvanje i uticaj, jer je to neka garancija profesionalnih dostignuća i kvaliteta rada i da oko sebe okupim kolege koje žele da budu deo inicijative. Kada sam položila zakletvu za sudskog tumača, pre nešto više od godinu dana, napravila sam svoj web sajt, na kojem sam uvela i sekciju besplatni prevodi- odnosno opisala u kojim slučajevima ću uvek raditi prevode bez ikakve naknade.

Samom pokretanju inicijative prethodilo je nekoliko prevoda koje sam uradila za ljude čijoj je deci potrebno lečenje u inostranstvu. Posle takvih angažovanje prisutno je saznanje da ste nekome pomogli i da vam je ta osoba zahvalna na uloženom vremenu i trudu. Verujem- i na priličnoj uštedi novca- a ako pozovete one koji takve usluge naplaćuju, od njih ćete saznati kolikoj.

Akcija je dobro prihvaćena iz tog razloga što sve funkcioniše direktno- ljudi nam se obrate za pomoć i dobiju prevod direktno od prevodiocima koji nastavlja da komunicira s njima i nema u igri nikakvog novca, jer, s razlogom, poslednjih godina ljudi su postali nepoverljivi i prema humanitarnim akcijama.

Iskreno, očekivala sam veću podršku medija, jer sam i sama provela punih 11 godina u novinarstvu, ali danas priče koje nisu neki senzacionalzam same po sebi- nisu interesantne. Lično gledano, drago mi je ako na bilo koji način mogu da pružim pomoć. Možda neću imati novca svaki put da uplatim kada se pokrenu humanitarne akcije, ali uvek mogu da uradim prevod, raspitam se koje klinike u Italiji leče određene vrste bolesti, pomognem porodicama obolelih da stupe u kontakt s njima...I to ću uvek činiti.

2. Da li ste ranije radili medicinske prevode i da li je to teško u odnosu na prevođenja od , na primer, pravnih dokumenata? Jer, pretpostavljam da kada se obrati neka osoba ispriča i svoju priču onda prevod nije samo prevod već i svojevrsno upoznavanje sa tim pacijentom, porodicom?

Za dobar prevod potrebno je da dobro poznajete strani jezik na koji prevodite i tematiku iz određene oblasti. Dosta medicinskih znanja ostalo mi je iz srednje škole, te samim tim nemam većih problema pri prevodu na italijanski, niti sa latinskim nazivima. Ono što mi zadaje probleme je kada lekari koriste skraćenice i neke stvari napišu na “doktorskom” a ne na srpskom jeziku, pa bi mi tada najviše pomogao sam autor izvornog teksta. Sam prevod na strani jezik mi je često lakši nego prevod na srpski, što je stvar “treninga”. S prevodima je kao sa sportom, što više “trenirate”, bićete u boljoj formi, a redovni posao mi je takav da stalno prevodim sa srpskog na italijanski, i pismeno i usmeno.

Sličnost između medicinskih i pravnih dokumenata- odnosno prevoda sa overom sudskog tumača je to što nemate pravo na grešku, jer kod prvih rizikujete nečiji život a kod drugih ste moralno i krivično odgovorni. To je obaveza i teret kojih moramo biti svesni ako se opredelimo da radimo ovaj posao, ali sve to se može primeniti i na druge profesije, posebno medicinske, koje imaju direktnu odgovornost za ljudske živote.

Što se tiče kontakata sa pacijentima često do ličnog kontakta i ne dođe, ali u telefonskim razgovorima i prepiskama preko elektronske pošte ukratko se upoznamo sa njihovom situacijom i objasne nam u koju će svrhu koristiti dokumente koje nam šalju radi prevoda. Trudimo se da budemo efikasne i da im što pre vratimo prevedenu dokumentaciju jer je to jedna od polaznih tačaka za zakazivanje pregleda i lečenja u stranim zdravstvenim institucijama. Bilo bi nam, svakako, drago da nas obaveste kasnije kako teče lečenje i ozdravljenje osoba čije smo dokumente prevodile.

3.Da li slična incijativa postoji negde u svetu?

O tome nemamo mnogo informacija, ali kao što je napisala koleginica Nađa, ljudi iz drugih, razvijenijih zemalja i nemaju potrebu da idu negde u inostranstvo na lečenje. U razgovoru sa kolegama iz Italije saznala sam da je neki zubar bio pokrenuo sličnu inicijativu, ali se ispostavilo da su prevodioci besplatno prevodili dokumentaciju za njegove klijente iz inostranstva i neke „njegove naučne radove“. Da kod nas neko na sličan način ne bi zloupotrebio našu inicijativu, insistiramo na direktnoj komunikaciji sa porodicama pacijenata, bez ikakvog posrednika.

4. U kojoj je fazi formiranje Udruženja?

Bilo bi lepo da taj posao odradi neko drugi umesto nas nekoliko što smo pokrenuli čitavu priču. Zašto? Zato što ćemo teško pronaći vremena da se bavimo birokratskim temama. Mi smo uglavnom profesori i prevodioci, iz ličnog primera, mogu vam reći da smo prinuđeni da radimo više poslova da bismo obezbedili sebi i najbližima pristojan život, a u trencima slobodnog vremena je bolje da uradimo prevode za pacijente, nego da satima čekamo ispred nekog šaltera i bavimo se materijom za koju možda nismo dovoljno stručni. Ako neko stručan bude želeo da nam pomogne u vezi sa osnivanjem udruženja, rado ćemo prihvatiti pomoć i odužiti mu se na neki način, ako ne finansijski, onda uvek prevodima i časovima stranih jezika.

5. Koliko je do sada uraženo prevoda i odakle se sve javlaju ljudi koji imaju potrebu za takvom vrstom pomoći. Koliko imate preodilaca u bazi podataka, za koje jezike?

Imamo oko 50 prevodilaca i sudskih prevodilaca za većinu evropskih jezika, najviše za italijanski i engleski, bilo bi dobro da imamo više ljudi za nemački i francuski. Interesantno je da na spisku imamo, ako se ne varam, samo 1 ili 2 muškarca, sve ostalo su žene, mada lično poznajem dosta muških prevodilaca, koji se baš tom profesijom bave! Svi koji žele da se pridruže, biće dobrodošli, jer sama činjenica da mogu iskoristiti svoju profesiju radi nesebične pomoći drugima je dovoljan motiv da to učine. Osim toga- verujem da će kroz ovakav volonterski rad steći ogromno iskustvo i ostvariti saradnju sa kolegama, učiti od starijih i iskusnijih.

Mogu reći da nam se svakodnevno javi po neko kome je potreban prevod, javljaju se ljudi iz cele Srbije. Ne bih smela da otkrivam njihove podatke zbog zaštite privatnosti, ali pojedinci, institucije i svi kojima je stalo do dobrobiti našeg naroda moraju znati da je broj ljudi kojima je potrebna pomoć u inostranstvu mnogo veći od onih za koje saznamo iz medija, tek kada se pokrene neka humanitarna kampanja i tek kada se njihova šansa za izlečenje svede na minimalnu.

6. Da li su Vam se možda obratili neki državni zvaničnici, na primer od lokalnog do nivoa Ministarstva zdravlja ili RFZO-a?

Ne, sumnjam da uopšte imaju pojma o ovome, jer ako niste na naslovnoj strani nekog dnevnog tabloida, šanse da neko za vas sazna su minimalne. Kada sam pokrenula inicijativu, poslala sam obaveštenje na adrese tridesetak najjačih medijskih kuća u Srbiji, od kojih nisam dobila nikakvu povratnu informaciju da li im je uopšte interesantno da objave takvu vest. Krenuli smo preko tekstova na nezavisnim blogovima, potom su o nama pisali portali Vaseljenska, Koreni, Mamin Svet, Magacin i slični, da bi se ostali zainteresovali tek nakon što sam u komentarima na sajtu radio stanice 021 napisala da nam se pacijent može obratiti ako mu je potrebno da mu se prevede dokumentacija. Detalje o svemu ću nastaviti da prenosim na mom blogu oljafiore.blogspot.com, pošto je od mog bloga sve i počelo. Ipak, potrebna nam je i pomoć tradicionalnih medija, jer imajte u vidu da nemaju svi u Srbiji pristup internetu i da su često lokalni mediji baš ti kojima stanovništvo najviše veruje.

Ukratko o prevociocima koji su ovde dali odgovore:

1. Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti i sudski prevodilac za italijanski jezik. Živi u Novom Sadu, radi kao prevodilac u jednoj italijanskoj firmi i kao profesor u privatnim školama jezika Olé i Avalon, drži takođe privatne časove italijanskog i portugalskog, uživo ili preko Skype-a. Svoja iskustva iz prevodilačkog rada i nastave prenosi na blogu oljafiore.blogspot.com. Dobar poznavalac Social Media, SEO optimizacije. Velika joj je želja: da italijanski bude zastupljeniji u osnovnim i srednjim školama i fakultetima i da joj se jednog dana pruži prilika da u istima radi kao profesor sa punim radnim vremenom, jer smatra da na takvoj poziciji najviše može da pruži.

2. Nadežda Rosarno Starović: Zovem se Nadežda Starović, imam 25 godina i rođena sam u Novom Sadu. Završila sam Fakultet za prevodioce u Trstu te sam diplomirani prevodilac za italijanski, engleski i portugalski jezik. U toku studija sam se udala i postala majka dve devojčice, a u međuvremenu sam sa porodicom živela po raznim krajevima Italije i zatim se preselila u Švajcarsku, u kojoj zivim i danas.

Odgovori:

1.Šta ste prvo pomislili kada Vam je Olgica predočila ideju i da li ste do tada imali priliku da radite prevode medicinske dokumentacija ?

Za Olgicinu ideju saznala sam preko teksta koji je objavila na svom blogu, a koji je neko od mojih prijatelja podelio na Fejsbuku. Čim sam pročitala tekst, pomislila sam kako je to divna ideja, kojom osobama u nevolji može da se pruži konkretna pomoć. Budući da je Olgica pozvala sve zainteresovane kolege da joj se pridruže, bez odlaganja sam joj se javila preko privatne poruke i tako smo započele saradnju. “Prevodilačko srce” je projekat čija je snaga u jednostavnosti-predstavnici jedne profesije nude delić svog vremena i umeća onima kojima je to najpotrebnije. U grupi već imamo dovoljno prevodilaca da i najobimniju dokumentaciju stižemo da obradimo za nekoliko dana i bez prevelikog opterećenja svakog pojedinačnog prevodioca. Zar ne bi bilo divno kad bi se u svakoj profesiji ljudi ovako organizovali (lekari, apotekari, taksisti, cvećari, ucitelji, advokati…)? Iako sam zavrsila Prevodilacki fakultet, i tokom studija a i kasnije prevodila tekstove iz raznih oblasti, moram priznati da su mi medicinski prevodi ipak bili nepoznanica. Odlučila sam da se bez obzira na to upustim u ovu avanturu, računajuci svakako na pomoc Olgicinu i drugih stručnih saradnika, koji su se pridružili našoj grupi.

2. Da li ste od februara već preveli neki medicniski dokument kao član grup Prevodilačko srce?

Jesam, nekoliko fajlova, na engleski. Veliku pomoć pruzio mi je Mladen, član naše grupe, apsolvent medicine. Pomagao mi je da razrešim neke nedoumice, da izaberem najbolje prevodilačko resenje, itd…

3. Kako se osoba oseća nakon posla koji mu nije oduzeo puno vremena ali je za nekog znači ogromnu pomoć?

Osecanja su izmešana. S jedne strane mi je drago što mogu na bilo koji način da pomognem, a s druge mi je neopisivo žao što je takva pomoć uopste potrebna. Medicinsku dokumentaciju nije lako prevoditi, nije dozvoljena ni najmanja greška, jer moze da dovede do strašnih posledica, i odgovornost koju svaki prevodilac oseca je nezamisliva. A opet, ne postoji bolji način da se provede slobodno vreme nego da se ono posveti drugome.

4. Jos jedno pitanja o vasim iskustvima iz inostranstva- da li znate za neku ovakvu akciju i u drugim zemljama?

Dosad jos nisam čula. Doduše, u zemljama u kojima sam živela (Italija, Švajcarska) malo ko se leči u inostranstvu. Živim u Švajcarskoj i drage volje ću pomoći svakome ko bude dolazio ovde na lečenje. Svoj i kontakt naše grupe sam već dala spskim sveštenicima odavde, za slučaj da im se jave osobe kojima je neophodno lečenje u Švajcarskoj.

3. Љиљана Самарџић је рођена 26. априла 1985. године у Сомбору, мајка малолетног сина Милана. Завршила два факултета, по занимању мастер филолог и од ове школске године поново студент постдипломских студија на Филозофском факултету у Новом Саду. Предаје енглески језик, а радила је и као новинар и преводилац за стране омладинске часописе. Била је уредник за књижевност и књижевну критику, као и колумниста на сајту Конкурси региона. Бави се превођењем , првенствено књижевности, писањем кратких прича, песама, есеја и научних радова.

 

Љиљана Самарџић, мастер филолог
и студент на постдипломским студијама

Odgovori:

1.Šta ste prvo pomislili kada Vam je Olgica predočila ideju i da li ste do tada imali priliku da radite prevode medicinske dokumentacija ?

На њену идеју сам сасвим случајно наишла и одмах сам желела да се придружим. У таквим ситуацијама не морате много да објашњавате и убеђујете. Неко једноставно жели да поклони своје време и себе другим људима, а неко не. Једнако ваља разумети обе стране. Сама њена идеја је знак да у Србији, без обзира на све недаће које смо прошли и које нас чекају, човечност не умире већ налази алтернативне начине да се пробије и да покаже свим људима да је она ту, да је јача од свих лоших ствари и да је још увек спремна да даје осмехе, да олакшава терете и недаће.

Нисам претходно радила на преводима медицинске документације и самим тим је то био већи изазов. Ако се бојите непознатог, стагнирате и као особа и као преводилац.

2. Da li ste od februara već preveli neki medicniski dokument kao član grup Prevodilačko srce?

Да, јесам. Није било обимнијег карактера, али је свакако допринело преводилачком искуству. Требало би нагластити да ту није важна само способност превођења, већ и комуникација са клијентима и лекарима који су вољни да вам објасне непознанице на које наилазите. Учите нешто о себи, о медицини, о клијенту.

3. Kako se osoba oseća nakon posla koji mu nije oduzeo puno vremena ali je za nekog znači ogromnu pomoć?

Шта је пуно времена? Много неважних људи се усуде да нам троше време на начин који нама то не одговара. Када дајете нешто од срца, не размишљате о томе колико сте времена и знања утрошили, већ да ли ћете на време одрадити превод како бисте некоме помогли. Унутрашње стање задовољства је тешко описати које настаје као резултат вашег рада. Понекад може да вам буде жао што не можете више од тога да урадите. Емпатија је кључно осећање, морате се ставити на место онога ко чека. Нема ту поноса као када освојите неку награду. Једноставно ишчекујете следећи захтев. Има толико људи којима је наша помоћ неопходна.

4.Jos jedno pitanja o vasim iskustvima iz inostranstva- da li znate za neku ovakvu akciju i u drugim zemljama?

Није ми позната, али верујем да свуда постоје људи доброг срца са сличним идејама. Уколико постоји таква акција, било би лепо и корисно да удружимо снаге и искуство.

4. Dragana Marković - profesor engleskog jezika i književnosti iz Novog Sada i prevodilac. Osoba koja sopstvenim primerom svakodnevno dokazuje da se sve prepreke i granice mogu preći.



Драгана Марковић,

професор енглеског језика

1.Šta ste prvo pomislili kada Vam je Olgica predočila ideju i da li ste do tada imali priliku da radite prevode medicinske dokumentacija ?

Ja sam jedna od prvih sa kojima je Olja podelila svoju ideju o "Prevodilačkom srcu" i bila sam oduševljena time kako je na jednostavan način uspela da poveže našu profesiju sa nečim tako humanim – davanjem konkretne pomoći onima kojima je takva vrsta pomoći neophodna. Naravno, odmah sam je podržala i priključila se. Do tada nisam radila prevode medicinske dokumentacije, ali uz malo dobre volje i saradnje, sve se može. Isto tako, celu ovu priču videla sam kao priliku da pokažemo i damo primer nekim drugim ljudima koji se bave nekim drugim stvarima da nešto uvek može da se uradi i da dobre stvari i pozitivna energija uvek pronađu svoj put i (koliko god bajkovito zvučalo) menjaju svet.

2. Da li ste od februara već preveli neki medicniski dokument kao član grup Prevodilačko srce?

Od februara je u okviru akcije “Prevodilacko srce” urađeno više prevoda na italijanski, engleski, španski, francuski, nemački i ruski jezik. Moj lični doprinos u prevođenju nije bio veliki (saradnja sa koleginicom prilikom prevoda medicinske dokumentacije gde sam davala sugestije i bila više podrška nego pomoć i prevod jednog apela za prikupljanje pomoći), ali zahvalnost je bila ogromna, moje zadovoljstvo takođe.

3. Kako se osoba oseća nakon posla koji mu nije oduzeo puno vremena ali je za nekog znači ogromnu pomoć?

Ispunjeno i zadovoljno. Mislim da je jako važno, posebno u današnje vreme, da budemo malo više ljudi. Da se osvrnemo oko sebe i učinimo nešto za druge. Rekla bih da je jedna od boljih stvari koje možemo da uradimo u životu upravo to – da učinimo nešto za nekoga, a da ne očekujemo ništa za uzvrat. I ne smemo zaboraviti da je čak i ono najmanje sto možemo, ponekad sasvim dovoljno.

Jos jedno pitanja o vasim iskustvima iz inostranstva- da li znate za neku ovakvu akciju i u drugim zemljama?

Nisam cula da je u nekim drugim zemljama pokrenuta slicna akcija, ali postoji mogucnost da se nasa prica prosiri i na susedne zemlje.

5. Aleksandra Bojanić, dugogodišnji prevodilac i predavač za nemački jezik iz Sremskih Karlovaca.

1.Šta ste prvo pomislili kada Vam je Olgica predočila ideju i da li ste do tada imali priliku da radite prevode medicinske dokumentacija?

Kada je pokrenut projekat "Prevodilačko srce" oduševila sam se, jer imamo mogućnost da na neki način pomognemo ljudima, kojima su ti prevodi i te kako potrebni. Svi znamo koliko je skupo lečenje u inostranstvu, ali nisu to jedini troškovi, i srećna sam da na ovaj način možemo da damo mali doprinos na tom putu. Medicinsku dokumentaciju sam već prevodila.

2. Da li ste od februara već preveli neki medicniski dokument kao član grup Prevodilačko srce?

Da, vec sam imala priliku da prevodim od kada je pokrenuto "Prevodilačko srce".

3. Kako se osoba oseća nakon posla koji mu nije oduzeo puno vremena ali je za nekog znači ogromnu pomoć?

Kao sto sam već rekla oduševljenje, ali i zadvoljstvo, jer pored umora koji možda osetim, preplavi me sreća, ali i nada, da naše društvo ipak nije izgubljeno, da postoje ljudi koji žele da pomognu. Inače, nije mi poznato da li u inostranstvu postoje slične akcije.

 Позивају се и познаваоци других страних језика да се прикључе акцији. За све информације се можете обратити на facebook страници „Преводилачко срце - бесплатни преводи медицинске документације“ или на блогу Олгице Андрић oljafiore.blogspot.com.

Сомборци се могу јавити и Љиљани или Мирјани Самарџић путем телефона 064/ 33 91 435 и 064/ 363 14 67 или на адресу panteraster@gmail.com

Ненад Плавшић 

Tweet