Петар Милатовић: Кад се ђаво и хијена братиме

Верица Саичић, уље на платну

РАСПРОДАЈА ДУША


Били смо сиротиња душа богатих,
високи да нам небо руке дохвате,
и да на свако зло добротом узврате!
Саздани бејасмо од ријечи крилатих!


Били смо чедни баштовани који цвијеће
по цијелом небу с љубављу садисмо.
Данас као да они прошли више нисмо
кад нас изгажени наш образ клевеће!


Ето, чојство и јунаштво смо просули
по пољани коју свако  данас гази,
ходајући смо постали молекули,


зато  нам од једног до другог пазаришта
успјехе мјере једино наши порази
кад најбоље своје дајемо за ништа!


МЈЕРА ПОСРНУЛИХ

Није вријеме тешко него смо ми слаби.
Нисмо више за велика прегнућа.
Саздани смо, ето, од својих посрнућа,
кад све нас заједно најслабији граби!

Бојим се да ће историја да памти
гробарске лопате љубљење вредно,
док весело оргијаху крвожедно
сви злотвори, они куси и репати!

Као да смо само за спрдњу створени
поред свих наших свакодневних чуда
од самога ђавола наговорени

такмичимо се у копању гробова
својој дјеци којој је свако од нас Јуда!
За живота посмртна слушамо слова!


ПОШТЕЊУ СЕ УЧИ ОД СИРОМАХА

Између смирујућих предаха
иди путем истине љековите,
кроз предјеле бајковите
поштењу се учи од сиромаха!

Мјери пространством образа
небо плаво  изнад глава свих
отворених очију, насмијан, тих,
на сред свих спасења стаза

на којима нема раскрсница
ни вампира испод дрвљаника,
поред оних бајних воденица,

већ они простори очишћени
од предива, лудила и крика
како је сам Бог дошапнуо мени!


НЕ ПРИЗИВАЈ У МОЗГУ СУШУ

Не тражи милост од крвника
већ сачувај зрно своје части,
не образ под ноге зарад власти,
не под скуте црних безбожника!

Далеко лијепа кућа свима,
нека сви иду гдје им је мјесто.
Тамо их паклени чека престо,
као награда свима безглавима.

Од бездушника сачувај душу.
Не требају ти крваве руке
и не призивај у мозгу сушу

као што то сви безмозгићи раде
који до лажне науке без муке
стижу без љубави, вјере, надe



КАД СЕ ХИЈЕНА И ЂАВО БРАТИМЕ

Чувај се двоножних непогода,
побјегни од њих што можеш даље,
заобиђи све те црне медаље
које добише у име народа!

Јер сви они у твоје и моје име
нашу крв дебело наплатише
кад се око глава наших сјатише.
Хијена и ђаво се братиме

у том крвавом балу вампира
народ је увијек дежурна жртва,
јер то црно племство не бира

чију ће када да уграби главу
по плану да свака буде мртва,
да своју крсну не памтиш славу!



ЖИВИТЕ ПОСЛИЈЕ СМРТИ

Не умирите, људи, за живота
него живите послије смрти!
Нека вам се у главама врти
питање: На човјека, или скота,

личити у животу кратком?
Па тако себи потпуно сличан,
бити велики и сасвим обичан,
свијетао као муња, јак као гром,

који пржи све крвнике срца,
од худих далеко сустопица,
од сваког што даље живог мрца,

да се небо у очи ваше усели,
оно срцолико од несаница,
које нас спаја а не дијели!

Биљешка о пјеснику

       Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права. Члан је УК ЦГ, УКС и аустријског удружења писаца. Уређује Словословље, часопис за књижевност, културу и уметност. Живи и ствара у Бечу.

      До сада су му објављене сљедеће књиге:

1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;

2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;

3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;

4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;

5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.

6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.

7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.

8 У име народа (коментари, есеји и поле- мике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.

9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).

10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.

11 Лов на Тита (романсирана исповијест српско командоса) Београд 1991.

12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.

13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.

14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским  прекоморским земљама) Беч 1992.

15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.

16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.

17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.

18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.

19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994.

20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.

21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.

22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994

23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања

24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996. 25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.

26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.

27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.

28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.

29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч.

30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Беч 1999.

31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.

32  Kommissare in Soutane – Kommuni- stische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.  Frankfurt am Main 2010. 

33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.

34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.

35 Рођени странци, приповијетке, Београд- Беч 2013.

36 Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица 2014. 

Tweet