субота, 17. септембар 2016.

Милица Лилић: Воља срца као врховни налог

 
(Вјера Гаровић, Азбучник душе,
Књижевни клуб „Иво Андрић“, Београд, 2016)
  

   Поезија је оно уточиште којем прибегавају душевни, духовни и мислећи људи. Она употпуњује живот и отвара нове видике, даје прилику ономе ко јој се приклони да спозна да његов дух може бити радознао, плодан и продуктиван те да ће од свег оног обиља које човек читајући целог живота прикупља, изнитити нове ритмове и риме, нови смисао ничему претходноме налик. Сасвим по мери духа свога творца.
    Тај пут од пасионираног читаоца до поете, прешла је и Вјера Гаровић која је у трећем животном добу кликула младим својим непотрошеним бићем славећи лепоту живљења, радост постојања, љубав која подмлађује душу и способност да се речима изнедри нешто сасвим своје, а да опет то буде и дивна историја срца, валидна за све којима емоције померају видике.   
   Азбучник душе је књига проистекла из врло емотивног односа према животу, пуна лирског набоја, мисаоности, која сва кипти од експресивности. У њој је сједињена духовност са патриотизмом, питорескне слике дочаравају пределе песникињиног завичаја, све ври од боја, звукова, динамике. Песникињино страствено биће се отвара за свет око себе, а са посебном сензибилношћу прожиљава емотивне додире са вољеним бићем.
    Као Десанка устрептала она га призива и охрабрује, а као Јефимија забринуто посматра доба у којем је и његове ћуди које је чине сетном, те сваком речју велича значај слова (словесности, свесности, речи ), оне силе живота која из њих избија.
    Речи Меше Селимовића о књижевности и емоцијама, најбоље могу окарактерисати смисао онога што је Вјера Гаровић унела у своју поезију, односно чиме је даровала српску књижевност: Књижевност није ни истина, ни неистина, ни мудрост, ни лудост, она није ни мисао, ни систем, ни поука. Она је, прије свега, снажан доживљај који дјелује емоцијом на емоцију. И то јој је и посебност и предност.
Вјера Гаровић
   Мисао је сува, општа, апстрактна, ослања се на педантну логику и озбиљни разум, тешко убјеђује, није увјек увјерљива, обично кратко траје. Емоција је лична, као црта на длану, а опет прихватљива, мекша је него мисао, убједљивија, сугестивнија, јер је непосредна. Емоција је и елементарнија, није изведена и грађена као мисао, не подлијеже лако временској корозији. Емоција може да постане истина која траје.
    Погледамо ли све песме Вјере Гаровић, видећемо колико је „истине“ у њима, истине срца (воље срца), односно емоције која је узаврела у једном духу који је, жив и плодотворан, пронашао речи да ту емоцију врло прецизно уобличи у стихове, у дивне и метрички врло успеле сонете и песме које се дотичу читаоца. И макар да се много тога одвија у наговештају и слутњи, лирска јунакиња је сва усредсређена на интеракцију са оним ко је активирао њену осећајност и покренуо менталну снагу, што треће животно доба показује у реалнијем светлу као доба неисцрпљених могућности, и емоционалних и креативних, као и то да су љубав и стваралаштво у узрочно – последичној вези. Љубав се у оваквим ситуацијама поистовећује са пронађеним смислом, са новим силама у човеку којих не би био свестан да није тог плодотворног подстицаја. У песми Да знам, читамо: Да знам да свирам/ свирала бих ти ноћас тиху, нежну песму...да знам да сликам.. да знам да летим...Овако неуко али из душе/ шаљем ти своје песме/Тражим пребирам речи./ Измислих реч душоносица,која ће ти рећи/ Да душу ти своју дајем./Душо моја!
    Реч душоносица је самоникла, реч коју је створила Вјера Гаровић у трагању за изрецивошћу свога бића, онога што је чини креативном, и то је тај општи допринос поезији и језику, којим поезија неизмерно обогаћује лексички фонд, а с друге стране она осликава једну живу духовност која преко љубави расте и прелива се у креативност као израз личне остварености.
    У том смислу рецензент књиге Петар Милатовић Острошки потенцира да је поезија тежња ка врлини и мапа по којој се може допрети до себе. Једно је извесно, онај ко се у поезији огласио дубином свог бића, чистом емоцијом која се преноси на читаоца, као што је то учинила Вјера Гаровић, оним најбољим у себи, остаје и као трајан светао белег у времену, као знак отпора оном негативном што се на свим друштвеним нивоима намеће. Уместо тога песникиња Гаровић поунутарњјује своје биће лепотом коју црпи из књига и из окружења (Идем, О Гардошу, Заљубљена песма...) те се певајући моли за мир и праштање, а очигледно је да њена поезија није самозаваравање да зла нема, већ настојање да му се супротстави апострофирањем лепоте и афирмацијом живота: Засениле ме сенке минулих дана/ Ту око себе не видим ништа свето/. Слутим радости ми може донети лето./ Ближи се, већ видим има јоргована.
    Проводећи читаоца кроз лавиринт душевних превирања од почетног импулса љубави, чежње, жудње до превладаних осећања и стишаних емоција када се сопствени бол потисне зарад других бића око нас, чије патње постајемо свеснији, песникиња књигу Азбучник душе завршава песмом: Шта ми песма може која је својеврсни омаж читању и поетичко апострофирање моћи уметности. Душа ми се богати док читам /О небу, сунцу, расутој коси./ Мирису јабуке,зове./Најлеше снове будна сањам. /Сањам вилинских двораца има/ и грејем срце не на ватри /већ на мало хладног дима...
    Дезилузијација је неминовна, али избор је увек у нашој моћи. Бити свој, бирати по мери сопственог духа и окружити се оним што просветљује и смирује биће. Бити у сапатничком односу према свему живом, осећати за друге,то је оно што савременом добу озбиљно мањка. Плачем због мале ласте/ Када јој гнездо/ Због глупе терасе/ На којој нико не седи/ Бездушно сруше./ Њен ми је бол важнији и већи./ Моји ме више не гуше.
    Поезија Вјере Гаровић нас подсећа на то да смо заборавили на ближње, да је завладала бездушност и заокупљеност собом, да смо запали у декаденцију и деструкцију. Њена поезија је онај живи дамар неотуђене људске суштине која се напаја изворном хуманошћу и лепотом те песмом преноси лековито дејство речи на друге, подсећајући да смо, превасходно, душевна и духовна бића. И то је њен непорециви и драгоцен допринос времену безакоња и нељубави.



Нема коментара:

Постави коментар