субота, 06. август 2016.

Др Марија Јефтимијевић Михајловић: У повлашћеним просторима песничке егзистенције

(Жељко Медић Жац, Апнеја, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд, 2016)
    Етимологија насловне речи збирке песама Жељка Медића Жаца АПНЕЈА (grč. απνοια, α- bez, πνεειν- disanja, lat. apnoe) указује на медицински појам краткотрајног прекида спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање), које траје дуже од три, а мање од десет секунди, при чему долази до промене општег стања организма.
   Иако наизглед неспојива, веза између овог медицинског појма и поезије која је пред читаоцем јесте дубока, чврста, онтолошка. Њоме се симболично указује на својеврстан егзистенцијални прекид дисања, краткотрајну смрт, путем које се досеже нова стварност, иако краткотрајна – живот у уметничкој стварности, у поезији.
     Док се о ранијим песничким збиркама овог песника може говорити о поезији као о свету затвореном у себе, некој врсти унутрашњег монолога са самим собом, који ипак није статичан него је означен као трагање за универзалним питањима света и човека, путовање до средишта властитог бића, дотле нова збирка артикулише једну другачију песничку оријентацију:Апнеја је израз песничке и стваралачке зрелости аутора, песника и уметника, који се не мири са сопственим егзистенцијалним ограничењима, чиме потврђује мисао Јосифа Бродског да је уметност „реакција организма на властиту ограниченост“. Унутар датих граница он настоји да прошири време, односно да „заустављањем времена“, престанком дисања, свесним доспевањем у стање апнеје, досегне једну другојачију надстварност, иманентну само песнику, том „творцу малом најближем Божеству“. С тих висина, које је асоцијативно лако повезати са планином богова – Олимпом, песник поздравља читаоца уводном песмом: „Ево ме на врху снежне планине / где своје најбоље тренутке / претварам у слике“. Али будући да су за јаву карактеристични појмови, а за сан – слике, то нимало не изненађује што се стање апнеје не идентификује као одсуство живота (прекид дисања), него као пуноћа живота, као сан: „почетак је увек из сна и слутње“.

    Медићева поезија поседује ону искреност сна (Борхес је говорио да поезија, литература мора бити „искрена сао сан“), јер сведочи поезију као једину праву Истину („Истина је оно / што никада пре доживели нисмо/ а гледај како догађа се сада“), а песника као једино слободно биће, слободно у духу, коме је дато да „општи са Творцем“ („Има ли друге слободе до оне која нас од нас самих ослобађа / када престанемо бити једина стварна граница / између сна и онога што се догађа“).
     Пет циклуса збирке („Свитак“, „Испресавијана тајна“, „Маглине“, „Исцељивање пукотина“, „Двојеручица“) чине семантички јединствену песничку целину, „запис душе“ – заокружен свет симбола са реминисценцијама на библијске и митке теме (врт, сан, јагње, смоква, слово, реч, риба, вода, црте и резе). Уопште узев, свака добра песма представља сажимање визија будућности са присећањем на прошлост; она је имплицирана свест о човековом присуству у времену и опирању забораву. На исти начин се и Апнеја у својим највишим уметничким дометима показује као могућност превладавања живота и опирање пролазности. Лирски субјект се опредељује за облик аутентичног бивствовања (термин који потиче од Хајдегера) или повлашћеног простора своје егзистенције, тако што ће се, уместо за дисање (које није живот него „животарење“) определити за краткотрајну физичку смрт, одсуство дисања у сну (у којој, парадоксално, има више „живог живота“, како би рекао Достојевски). Тај повлашћени тренутак јесте тренутак потпуног самоосвешћења, тренутак сећања на себе пре „пада у живот“ („у врту се пренем / у којем као да сам био већ“). Сећање се показује као „пукотина у времену“, заустављен тренутак, из чега имплицитно произилази да је категорија времена кључ разумевања Медићеве поезије. Ако је „време оквир за наношење слика“, песник је уметник који кичицом боји, осмишљава живот. Он је, дакле, творац властитог универзума, онај који краде божанске дарове и представља се као бог у малом. Свој једини живот, онај људски и онај божански, он познаје само у оквирима граница света који је створио, а тај свет је безграничан („Изван песама мене више нема / И не постоји други за мене / Врт“). Реч је, дакле, о проширеном времену, сваки тренутак је дуг као сат и сваки сат протиче брзо као тренутак – алузија на Библију у којој је „један дан пред Господом као хиљаду година, а хиљаду година као један дан“.
    Нимало случајна аналогија са стихом највеће љубавне песме Ноћи скупља вијека: „Тренут ми је сваки сахат, моје вријеме сад не иде“, доводи нас до друге кључне одреднице ове збирке, такозваног херменеутичког кључа, а то је врховно искуство Љубави. Док се на једној страни релативизују простор и време, дотле се на другој апсолутизује љубавни доживљај као највиши облик самоспознаје („познање је / бити ближе себи / а да ми далек не буде Бог“). Божанско својство у човеку долази из љубави („Бог је љубав“), што је врло блиско Платоновом схватању да се онај који је захваћен наплеменитијим од свих – љубавним заносом, гледајући у овдашњу лепоту само сећа праве лепоте („небо је непомична мапа жеља / земља је тек место / свеколиког пада“).
Своју једину егзистенцију, свој једини живот, песник дакле потврђује сном (апнејом) о савршеном тренутку у ком Двоје постаје Једно.Тај тренутак епифаније или откровења подразумева „обезвремењавање“ земаљског живота и могућност да се досегне бесмртност („И смрти се ниште док љубим те“), јер „тренутак којег се сећамо већ је прешао у вечност“, писао је Кјеркегор. Повлашћени тренутак кога се песник сећа претворио је Апнеју у јединствену апологију Љубави:
„А коме смо ми свети
На овом месту
Светом“
Под дрветом
Испод којег хлада нема
Сви плодови већ су осемењени грехом
„Телом ћу те“
И ти ћеш мене телом
Вратити у „стања пре знања“
Кад љубав је била
Најсветија сила
И прва
Изван нашег поимања
    Непосредна, лирски топла, али дубока и „обремењена“ симболима, збирка Апнеја Жељка Медића Жаца у својим надубљим значењима чини јединство супротности, сажимање најстаријих и увек актуелних вечитих питања о смислу отпора пролазности у форми песничих целина. Апнеја задивљује снагом утисака које оставља на читаоца јер и њега самог уводи у сан. Она не дотиче, она прожима, што и јесте задатак поезије.
 
 
 
 
 
 
БИОГРАФИЈА
 
 
   Марија Јефтимијевић-Михајловић рођена је у Косовској Митровици 13. јула 1978. године. Основну школу завршила је у Жеровници, а гимназију у Косовској Митровици. Филолошки факултет (катедру за српску књижевност и језик) у Приштини уписала је школске 1996/1997. Дипломирала је 26.09.2001. године са просечном оценом 9,15 са темом Лирски дискурс у романима Иве Андрића (проглашена је студентом генерације). Постдипломске студије (одсек Наука о књижевности) уписала је 2003. године на Филозофском факултету у Косовској Митровици (просечна оцена положених испита 9,15). Магистрирала је са темом Поетика Бранка Миљковића, 25.12.2009. године.
    Од 2002. године ради у Институту за српску културу – Приштина са седиштем у Лепосавићу, најпре као истраживач-приправник, а од 2010. године као истраживач-сарадник у одељењу за књижевност. Радећи на пројекту Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века, бавила се проучавањем поезије песника са подручја Косова и Метохије (Александра Деспотовића, Лазара Вучковића, Владете Вуковића), прозним стваралаштвом овог поднебља (Григоријем Божовићем, Петром Сарићем), дометима српских књижевних критичара и историчара књижевности „приштинског круга“ (Владете Вуковића, Вука Филиповића). Објавила је и радове о поетици Миодрага Павловића, поезији Аце Шопова, теорији књижевности Драгише Живковића, као и неколико радова из књижевне теорије и историје књижевности. Члан је редакцијског одбора и дугогодишњи лектор часописа Баштина, гласника Института.
     Аутор је монографије Миљковић између поезије и мита (Лепосавић, 2012) и књиге студија и огледа Слика и идеја (поетика и критика) (Лепосавић, 2011), и више десетина научних радова објављених у тематским зборницима и часописима (Баштина, Књижевност, Philologia mediana, Serbian Studies Research, Видело, Стремења, Багдала), као и приређивач и аутор предговора и поговора неколико збирки песама (Александра Деспотовића, Мирјане Јовановић).
Живи у Косовској Митровици.
Удата је и мајка два сина.


 
БИБЛИОГРАФИЈА
 
 мр Марија Јефтимијевић-Михајловић

2010. година

M52 – 2 бода „Власт и подаништво у роману Сутра стиже Господар Петра Сарића“, Баштина, бр. 28, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2010, стр. 39-49. УДК 821.163.41,09-31 Сарић П.
M52 – 2 бода  „Улога речи у стваралачком поступку у делу Бранка Миљковића“, Баштина, бр. 29, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2010, стр. 53-65. УДК 821.163.41.09-01 Миљковић Б. 821.163.41.09-4 Миљковић Б.
М-45 – 1,5 бод  „У едемском врту снова“, поговор збирке песама Мирјане Јовановић Живим за љубав, Косовска Митровица, 2010, стр. 67-70. ISBN 978-86-913385-0-3 COBISS.SR-ID 173635340
 
2011. година

M41 – 7 бодова, Марија Јефтимијевић-Михајловић, Слика и идеја (поетика и критика), (монографија), Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2011, 266. стр. Рецензенти: академик Радомир Р. Ивановић, проф. др Даница Андрејевић, ISBN 978-86-82797-95-1  COBIS.SR-ID – 186167564, УДК 821. 163.41.09“19“; 821.163.41.09 Јефтимијевић-Михајловић М.

М–53 – 1 бод, Марија Јефтимијевић-Михајловић „Патријархална калокагатија једне Андрићеве јунакиње (прилог естетици)“, Serbian studies research, Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад, год. 2, бр. 1, 2011, Нови Сад, стр. 153-164. UDC 821.163.41.09 Andrić I. Originalni naučni rad.COBISS.SR-ID 515868004, ISSN  2217-5210


М-52 – 2 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Бранко Миљковић и Стефан Маларме (поетичке сродности и разлике)“, Philologia mediana, Годишњак за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу, Ниш, 2011, год. III, бр. 3, стр. 237-252.UDK 821.163.41.09-1 Миљковић Б. COBISS.SR-ID  ISSN 1821-3332


М-45 – 1,5 бод, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Светосавље у делима Чедомира Ребића“, Зборник научних радова Духовно стваралаштво Чедомира Ребића, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2011, стр. 189-205. ISBN 978-86-82797-93-7, УДК 821.163.41 (091).09 Ребић Ч.

М-23 – 4 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић „Во потрага на битието на песната (Бранко Миљковиḱ и Ацо Шопов)“, Бранувања, Здружение на литература, култура и наука, бр. 2, јануар-фебруар, Струга, 2011, стр. 4-9. (рубрика: „Историја на модерната литература“) ISSN 1857-7369

М-23 – 4 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић „Поетката на песната на Бранко Миљковиḱ“, Видело, списание на литература, култура и наука, НИУ Македонски информативен издавачки центар,  бр. 10-11, зима-пролет, Панчево, 2011, стр. 177-182. (рубрика: „Погледи“) ISSN 1820-6336= Видело Панчево COBIS – ID 146395916 УДК821.163.41.09-1 Миљковић Б

М-45 – 1,5 бод, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Историјско осећање и колективно памћење“, избор и поговор у збирци песама: Александар Деспотовић, Светопоље (изабране песме), Дом Културе „Свети Сава“, Исток, 2011, стр. 115-123. ISBN 978-86-88917-00-2, УДК 821.163.41-1

М-52 – 2 бода, МаријаЈефтимијевић-Михајловић, „Мудрост, лепота и хармонија (О заснованости естетичког тумачења Саре Петра Сарића), Баштина, свеска 31, Приштина – Лепосавић, 2011, стр. 101-117. УДК 821.163.41.09-31 Сарић П. COBISS.SR-ID 188504332

2012. година

М-45 – 1,5 бод, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Светлост као божански (духовни принцип једног савременог романсијера)“, тематски зборник Духовне и материјалне специфичности културе Косова и Метохије кроз историју, национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић, 15. Новембар 2011.године, Лепосавић, 2012, стр. 131-139. ISBN 978-86-89025-03-3 УДК 930.85(497.115)(082), 821.163.41.09(082), 94(497.115)(082), ISBN 978-86-89025-03-3, COBIS.SR-ID 190063116

M41 – 7 бодова, Марија Јефтимијевић-Михајловић, Миљковић између поезије и мита (монографија), Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2012, 195. стр. Рецензенти проф. Др Даница Андрејевић, проф. Др. Милорад Јеврић, др Јасмина Ахметагић, виши научни сарадник ISBN 978-86-89025-01-9   COBIS.SR-ID 188948748, УДК 821.163.41.09-1 Миљковић Б.


М-52 – 2 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Функција наратора у Мушком писму Миленка Јевтовића (глас, фокализацја и дистанца)“, Баштина, свеска 32, Приштина – Лепосавић, 2012, стр. 87-96. УДК 821.163.41.09-32 Јевтовић М. COBISS.SR-ID 193008396
М-34 – 0,5 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Мајка као велики демијург и/или архетип страдања (Деградација породичних односа у роману Дечак из Ластве Петра Сарића)“, Књига сажетака -  Book of abstracts, Научни скуп међународног значаја „Појединац, породица, друштво у транзицији“ – International scientific conference „Individual, family, society in transition“, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица, Univerzity of Pristina, Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica, 21-22.12.2012. стр. 132. ISBN 978-86-80273-81-5 COBIS.SR-ID 195540236, УДК
 
М-52 – 2 бода, Марија Јефтимијевић-Михајловић, „Панорама као модел обликовања стварности (Андрићева панорама у доживљају Вука Филиповића)“, Баштина, свеска 33, Приштина – Лепосавић, 2012, стр. 73-83. УДК 821.163.41.09-3 Андрић И. 821.163.41.09 Филиповић В. COBISS.SR-ID 195543820
 
2013. година

М-52 – 2 бода, „Бесмисао егзистенције и смисао апсурда (сродности стваралачких проседеа Албера Камија и Петра Сарића)“, Баштина, свеска 34, Приштина – Лепосавић, 2013, стр. 141-153. УДК 821.163.41.09-31 Сарић П. 821.133.1.09-31 Ками А.; 141.32. ISSN 0353-9008=Баштина (Приштина) COBISS:SR-ID-3403400

 
М-45 – 1,5 бод  „Херменеутички кодови Мирјане Бечејски“, поговор у књизи Мирјане Бечејски: Земаљски и небески знаци, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2013, стр. 269-278. ISBN 978-86-89025-10-1 COBISS.SR-ID 200242700
 
М-44 – 2 бода. „Историјски преглед развоја романа и његово место у књижевној традицији Косова и Метохије“, Културно наслеђе Косова и Метохије: историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, Зборник 1, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије – Универзитет у Приштини, Косовска Митровица, Филозофски факултет у Приштини, Косовска Митровица, главни и одговорни уредник проф. др Урош Шуваковић, 2013, стр. 63-84. УДК 821.163.41.09-31``18/19`` 82.0 ISBN 978-86- 6349-014-7 (ФФУП), COBISS.SR-ID 202114060
 
М-44 – 2 бода „Филиповићев теоријски и аналитички приступ Андрићевом делу“, Живот и дело Вука Филиповића, тематски зборник од водећег националног значаја, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2013, стр. 129-144. Уредници проф. др Драгомир Костић, проф. др Урош Шуваковић, УДК 821.163.41.09-31 Андрић И. 82.09 Филиповић В. ISBN 978-86-6349-011-6  COBISS.SR-ID 202360844
 
М-53 – 1 бод  „Од почетка света до погледа с Ветерника“ (Радосав Стојановић, Песме последњег заноса, изабране и нове песме, Панорама, Приштина, 2013, 225 стр.), Летопис Матице српске, Год. 189, књ. 492, св. 6 (дец. 2013), стр. 917-920. УДК 821.163.41-14.09 Stojanović R.  ISSN 0025-5939 COBISS.SR-ID 282437895
 
2014. година

М-51 – 3 бода „(Мета)физичка еманација лепоте (Естестско/анестетско као бинарне опозиције феномена лепоте у роману Дивљи калем Радосава Стојановића), Philologia mediana, година VI, број 6, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, главни и одговорни уредник Ирена Арсић, 2014, стр. 271-284. ISSN 1821-3332 Оригинални научни рад УДК 821.163.41-09-31 Стојановић Р.


М-44 – 2 бода „Историјско наслеђе и одјеци савремених историјских дешавања у песништву Радосава Стојановића“, Традиција, промене, историјско наслеђе, питања државности и националног идентитета на Косову и Метохији, тематско зборник од водећег националног значаја, Национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић, 24. децембар, 2013. године, главни и одговорни уредник др Срђан Словић, Лепосавић, 2014, стр. 141-153. УДК 94(497.115)(082) 930.85(497.115)(082)  323.1(=163.41)(497.115)(082)    821.163.41.09(497.115)(082)   ISBN 978-86-89025-13-2   COBISS.SR-ID 206697484


М-52 – 2 бода „Стварање као судбина (Феномен стваралачког процеса у поеми „Ткаља“ и у роману Велики ахавски трг Петра Сарића), Баштина, свеска 36, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2014. Стр. 81-94  УДК 821.163.41.09-13 Сарић П.   821.163.41.09-31 Сарић П.  ISSN 0353-9008=Баштина (Приштина) COBISS.SR-ID 209322508


М-53 – 1 бод  „Косовски мит у критичарској перспективи Мирјане Бечејски“, Стремљења, часопис за књижевност, уметност и културу, (уредник Радомир Стојановић), Година LIV, јун 2014, стр. 131-135. ISSN 0585-4229=Стремљења   COBISS.SR-ID 3279106


М-45 – 1,5 бод  „Поетика светопоља Александра Деспотовића“, у зборнику Светопоље (зборник поезије), песнички сусрети „Александар Аца Деспотовић“, Културни центар „Драгица Жарковић“, Косовска Митровица, 2014, стр. 5-14.   УДК 821.163.41-1(082)  ISBN 978-86-89145-05-2 COBISS.SR-ID 208033548


М-45 – 1,5 бод „Велики ахавски трг – етимон свих Сарићевих каснијих романа“, зборник 30. књижевних сусрета Савремена српска проза, 30. мај – 1. јун и 5-6. новембар 2013. године, Трстеник (главни и одговорни уредник Верољуб Вукашиновић), Трстеник: Народна библиотека „Јефимија“, Трстеник, 2014, стр. 139-150. УДК 821.163.41.09 Сарић П.(082)   ISBN 978-86-83191-56-7 COBISS.SR-ID 211147532


М-45 – 1,5 бод  „Зебња и нада (сведочанство рата и прогона)“, поговор у књизи Записи из ропства и прогонства (записи косовске деце 1999-2009), приредио Драган Ничић Циноберски, Records from slavery and exile (Writings by Children from Kosovo, „Лестве“, Косовска Митровица, 2014 (7522), стр. 217-211. ISBN 978-86-88917-10-0


М-52 – 2 бода „У трагању за бићем (Дијалектика егзистенције и дијалектика стварања као основа онтолошке утемељености поезије Богдана Џувера), Баштина, свеска 37, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2014, стр. 25-38.  УДК 821.163.41.09-1 Џувер Б.  COBISS.SR-ID 211790092         ISSN 0353-9008=Баштина (Приштина)

 
M- 53 – 1 бод „Романи Петра Сарића у књижевној традицији Косова и Мезтохије“, Домети, часопис за културу, главни и одговорни уредник Давид Кецман Дако, издавач Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору, јесен-зима 2014, год. 41, двоброј 158-159, стр. 95-102. UDK 008+82 (05)  ISSN 0351-0425   COBISS.SR–ID 295191
 
2015. година

M – 51 3 boda „Мајка као велики демијург и/или архетип страдања (Деградација породичних односа у роману Дечак из Ластве Петра Сарића), Гласник одјељења хуманистичких наука Црногорске Академије наука и умјетности, уредник Ђорђе Борозан, Књига 2, Подгорица 2015, стр. 153- 162. УДК 821. 163.4-31.09 Сарић П. ISSN 2337-0122=Гласник Одјељења хуманистичких наука COBISS.CG-ID 25642000
М-52 – 2 бода „Идентитет и његова обличја у роману Митрова Америка Петра Сарића“, Баштина, свеска 39, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2015, стр. 49-63.  УДК 821.163.41.09-31 Сарић П.


M – 47 1 bod „Књига и њен аутор – о критичарском методу Јасмине Ахметагић“, Баштина, свеска 39, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић, 2015, стр. 315-318.
 „Са собом на јутрење или дешифровање Фениксовог кода“, У: Зоран Недељковић, Шаптач, Алфеурс арт, Краљево, 2015, 102-106. УДК 821.163.41-1  978-86-6421-004-1     ISBN COBISS.SR-ID 219751948

 
2016. година

„Petar Sarić a literárna tradícia Kosova a Metohije“, Kultúra, ročník XIX.- č.9, 4.maja 2016, str. 6-7.


„Верски идентитет Симеона Лековца / Синана Бин Мухамеда (Између православне филозофије и психологије), Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Књига I, Језик, књижевност, социологија и културологија, тематски зборник од водећег националног значаја, главни и одговорни уредник др Срђан Словић, Национални научни скуп са међународним учешћем, Лепосавић 30. новембар 2015, Лепосавић, 2016, стр. 161- 172.   УДК 821.163.41.09 Божовић Г.        ISBN 978-86-89025-25-5     COBISS.SR-ID 222626316


„Песник ватре и смрти, празнине и заборава“ (о неким основним елементима Миљковићеве поетике), Исток, часопис за књижевност, уметност и културну баштину, главни и одговорни уредник Обрен Ристић, Књажевац, број 7-8, година II, јул-децембар, 2015 године; број 9, година III, јануар-март, 2016.године, стр. 23-32. ISSN 2335-013X=Исток  UDK 82+7+39   COBISS.SR-ID 205811468

 
Одбрањена докторска дисертација „Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића“
 
 
 

 

 



1 коментар:

  1. ПОезија Жељка Медића Жаца,достојна тумачења, тумач др Марија Јефтимијевић Михајловић достојна дивљења! Хвала што подржавате даровите и младе људе!

    ОдговориИзбриши