петак, 26. август 2016.

Илија Вуковић: Снагом крвотока срце збори

ОПЕТ САМ
 
Опет сам жедан
У лудило стао
Гдје поноћ у ватри гори
Чујеш ли руке колико зову


Између чекања и чежње
Увијек се испруже небеса
Док вријеме упорно плови
Сањам те између два сунца


Волим те ноћас дуже од душе
У сликама нерођеним
Далеко од хљеба и заборава
Снагом крвотока срце збори


Док летим раширених руку
Тамо гдје се видици љубе
Хаљину пурпурну обуци
За плес у звијезданом јату.



ПОЉУБИ СТРОФУ

Излазим из постеље
Као из сандука леда
Са борама на целу
Ликом Кеопсове мумије


Сто пута се ноћи будим
Лудим и враћам сјећања
Иза најљепшиух пољубца
Добијених под кишобраном


Увезану читатиам лиру
Број па слово у стиху
Пишем строфе срцем
Из сонета љубави стигох до бола


Опрости о Микеланђело
Стотине ме слика гони
Лудацку косуљу имам
Прије и после облачења


Иде упорно лудило крадом
Заједно са мном у корак
И кад се бршљен као лијек испија
Душа у души спаса нема.



И ЛУЧА И ЗОРА

Љубав је ватра
Бога
У храму срца
Мога


Воли ме
Грли
Боже
Неумрли


Љубав је
Кормило
И бјеснило
Мора


Љубав је
Свјетлило
И луча
И зора.



 



Нема коментара:

Постави коментар