тражим те између
неба и земље,
у твојим очима је снага и нада.
Саткана си од смарагда,
Лициферовог камена пре пада.
Писањем о теби
заустављам дане,
дозвољавам срцу да оно пише,
твој осмех залечи
све моје ране.
Твој цвет у коси опојно мирише.
Ко не зна за љубав
ожиљке нема.
Без твог погледа
окружује ме тмина,
нека ми руке твоје
буду светионик,
а твоје име на уснама Нина.
Стефан Ђорђевић, рођен 28. фебруара 1991. године, Косово Поље. Студент и песник за своју душу. Живи у Крушевцу, како сам каже, воли што је Србин и од свих институција највише цени кафану.
Нема коментара:
Постави коментар